Ubistvo albanskih civila u Operaciji Reka 1999. godine: Zašto niko u Srbiji nije odgovarao za zločin?

Inicijativa mladih za ljudska prava oblepila je gradove u Srbiji porukama kojima podseća na ubistvo albanskih civila u tzv. Operaciji Reka 1999. godine. Skreću pažnju i da u Srbiji za taj zločin niko nije odgovarao.

„Masovna grobnica: Batajnica – 15 km, Meja – 405 km“. Takve poruke pojavile su se u četvrtak 27. aprila u gradovima širom Srbije – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR) na taj način su podsetili na ubistvo oko 350 kosovskih albanskih civila 27. i 28. aprila 1999. godine u dolini Reka na Kosovu, koje su počinili pripadnici paravojnih formacija i Vojske Jugoslavije (VJ) i policije Srbije.

Iz Inicijative mladih ističu i da istrage koje su se u Srbiji vodile povodom tog zločina nisu imale sudski epilog. U Srbiji se nikom nije sudilo ni za operaciju skrivanja tela u masovnoj grobnici u Batajnici, u kojoj su pronađene i žrtve Operacije Reka.

Memorijalni centar posvećen žrtvama nađenim u Batajnici nije počeo da se gradi, uprkos višegodišnjim apelima nevladinih organizacija u Srbiji.

Operacija Reka

Pre 24 godine, 27. aprila 1999, na području opštine Đakovica, pripadnici paravojnih jedinica, Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije počeli su da iz sela u dolini Reka na Kosovu proteruju albansko stanovništvo. Nekoliko hiljada civila zato je traktorima krenulo prema Albaniji, ali su ih u selu Meja zaustavili pripadnici MUP-a Srbije.

Od žena i dece su izdvojili muškarce koje su potom, zajedno sa pripadnicima Vojske Jugoslavije, na nepoznatom mestu ubili. Među ubijenih 274 civila bilo je 33 maloletnika.

Operacija je trajala do sledećeg dana, a njen bilans bilo je ubistvo oko 350 civila, čija su tela u Meji i drugom selima doline Reka uklonili pripadnici Vojske Jugoslavije.

Ostaci 252 ubijena civila u Meji, pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici u Batajnici, gde je tajno zakopano ukupno 744 albanska civila, ubijena na Kosovu 1999. godine.

Odgovornost vojnog i policijskog vrha

Za zločine u selu Meja su pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetima „Šainović i drugi“ i „Đorđević“ odgovarali najviši pripadnici vojske i policije SR Jugoslavije.

Među njima su bili komandant 3. armije VJ Nebojša Pavković, komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević i nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević.

Nebojša Pavković je 2014. pravosnažno osuđen na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Kaznu izdržava u Finskoj.

U aprilu 2019. godine, u Beogradu je pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane promovisana jedna od njegovih knjiga, a intervju koji je 2020. dao za „Vesti“, nalazi na zvaničnom sajtu tog ministarstva.

Vladimir Lazarević se predao 2005. godine, a 2014. je pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora, pošto je proglašen krivim za deportacije, prisilno premeštanje i zločine protiv čovečnosti na Kosovu 1999. godine. Na suđenju je tvrdio da je operacija u dolini Reka bio „legitiman protivteroristički poduhvat usmeren isključivo protiv OVK“.

Žalbeno veće MKSJ je, međutim, u pravosnažnoj presudi navelo da Lazarević za takve tvrdnje nije pružio dovoljno dokaza i da su svedočenja na koja se pozivao bila irelevantna. Zato je prihvaćen zaključak da je Operacija Reka bila „prvenstveno usmerena protiv civilnog albanskog stanovništva na Kosovu“.

Lazarević je prevremeno pušten na slobodu 2015. godine, od kada je čest gost na prorežimskim medijima u Srbiji, a Aleksandar Vučić ga je ove godine nazvao „velikim srpskim herojem“.

Odgovornost za skrivanje tela

Nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti, Vlastimir Đorđević je 2014.godine pred MKSJ pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora, jer je utvrđeno da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kako bi se promenila etnička strukture Kosova. U tom cilju sprovođena su ubistva i deportacije, piše u odluci Žalbenog veća MKSJ.

U presudi je navedeno i da je Đorđević koordinisao pokopavanje tela albanskih civila (među njima i žrtava Operacije Reka) u Centar za obuku Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici, pošto su 1999. njihovi posmrtni ostaci nađeni u hladnjači u Dunavu.

Đorđević je rekao da je znao kada su kamioni s telima stizali u Batajnicu, ali ne i kada i kako su zločini izvršeni.

„Nisam se usprotivio prikrivanju zločina. Nisam preduzeo mere krivičnog gonjenja počinilaca, što je trebalo da uradim“, rekao je pred MKSJ Đorđević koji i dalje u Nemačkoj izdržava kaznu zatvora.

Istrage u Srbiji bez sudskog epiloga

U Srbiji niko nije odgovarao ni za zločine u operaciji Reka, niti za skrivanje tela ubijenih albanskih civila. Fond za humanitarno pravo je u jednom od svojih dosijea podsetio da je u Operaciji Reka značajnu ulogu imao i načelnik Odseka za bezbednost Prištinskog korpusa Momir Stojanović.

Fond navodi da je bivši oficir VJ Nike Peraj, kojeg je MKSJ ocenio kao pouzdanog svedoka, posvedočio da se Stojanović na jednom sastanku zalagao za angažovanje VJ i policije protiv albanskih civila u dolini Reka.

„Sastanak je održan nekoliko dana nakon što je OVK u Meji ubila četiri policajaca (…) Stojanović je rekao da će dolina Reka ’platiti visoku cenu’, da će biti eliminisano barem 100 ’glava’ i spaljene sve kuće“, rekao je Peraj pred sudom.

Inicijativa mladih za ljudska prava je u saopštenju izdatom posle jučerašnje akcije, podsetila da se u presudama MKSJ Momir Stojanović i pominje kao jedan od organizatora Operacije Reka.

Tužilaštvo za ratne zločine je ipak u julu 2019. odlučilo da obustavi istragu protiv Stojanovića i protiv još tri osobe osumnjičene za ratne zločine u okolini Đakovice 1999.

„Zbog političkog delovanja protiv vladajuće koalicije, od 2016. godine Stojanović je čest sagovornik lista Danas kao i televizija N1 i Nova S, pri čemu od strane tih medija do sada nije upitan za navode o odgovornosti za ratne zločine u Operaciji Reka“, navela je Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji.