Ucenjeni glasač SNS: „Najneverovatnije je kad mi je rečeno da posao može da čeka, stranka je važnija“

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Pošta Srbije, opštinske uprave, domovi zdravlja, Srbijašume… nema državne institucije – administracije ili preduzeća, u kome nema ucenjenih, primoranih da glasaju i idu na predizborne stranačke mitinge i skupljaju kapilarne glasove za vladajuću koaliciju na predstojećim izborima.

„Pet radnika moje unutrašnje jedinice Gradske uprave je MORALO da ode na skup SNS-a u Nišu danas, svi ucenjeni poslom. Iz cele uprave ih je mnogo više. Ukupno iz preduzeća, ustanova oko 2500. To je 50 autobusa. Kolege preplašene“, naveo je jedan o čitalaca koji je iz straha od gubitka posla želeo da sakrije svoj identitet.

Kao i svi ostali koji su nam se javili. Gotovo niko od njih ne sme da govori pod imenom i prezimenom, pa čak ni incijalima, jer strah i pretnja od gubitka posla je i dalje tu.

„24. marta traženo je od nas radnika da idemo na miting SNS u Kruševac. Potpišeš da ćeš da ideš i napišeš svoj broj telefona. Sedam punih autobusa je otišlo sa zaposlenima u javnim preduzećima“, kaže jedan od zaposlenih u opštinskog upravi Aleksandrovac.

Ispovesti onih koji su bili ucenjeni poslom i egzistencijom i primorani da idu na stranačke konvencije, štandove i učestvuju u drugim predizbornim aktivnostima, pokazuju jasan obrazac po kome se vrše pritisci za glasove.

Sa pritiscima se suočavaju i oni u državnom sektoru, ali i oni u privatnim firmama bliskim SNS-u. Ipak, najviše ih je u javnom sektoru – 83,3 odsto onih koji su popunili Danasovu anketu je zaposleno u državnim preduzećima i javnoj upravi.

„Zaposlen sam na izdavanju ličnih karti sa ugovorom o privremeno povremenim poslovima, kao i puno drugih u MUP-u. Naravno ako ne odem ili ne glasam, neće mi produžiti ugovor, a isti važi šest meseci u jednoj godini pa ga obnavljaju“, naveo je naš sagovornik.

On je zaposlen u MUP-u u Beogradu, ali isti obrazac ponavlja se i u javnim preduzećima, kao što je Pošta Srbije, recimo.

„Zaposlen na određeno vreme u pošti Srbije. Rekli su mi da, ako hoću da mi se produži ugovor, da se učlanim u SNS, da idem na mitinge i dočeke, otvaranja raznik objekata, od predsednika republike do gradonačelnika Novog Sada, da delim paketiće, vino, ratluk, kafu, čokoladice, olovke, upaljače, flajere… Da idem od kuće do kuće i najneverovatnije je kad mi je rečeno da posao može da čeka, stranka je važnija“, ističe jedan od anketiranih.

Svi radnici Hidroelektrane Surdulica, a isto tako i zaposleni Simpa iz Vranja – „organizovano, po direktivi SNS-a“ morali su da sednu u autobus i krenu na miting, navodi nekoliko naših čitalaca.

Ucenjenih ima i u Zrenjaninu, recimo zaposleni Gerontološkog centra Zrenjanin koji su morali da idu na konvencije u Zrenjaninu, Beogradu, Novom Sadu, a ima ih i po osnovnim školama ili domovima zdravlja, kao što je Dom zdravlja Mladenovac, odakle su nam se takođe javili.

„Svi koji nemamo ugovor za stalno smo morali da damo siguran glas, takođe smo morali da dovedemo još najmanje dve osobe da daju siguran glas i organizovano smo morali ići u Beograd na miting. Ako odbiješ – prekidanje ugovora“, navodi jedan od ispitanika.

Zaposlene u opštinskog upravi Bor, „primorao je“ kako kažu, opštinski načelnik da stoje na štandovima SNS u Boru i putuju na konvencije gde je potrebno.

Svoje mehanizme ima i SPS, koji, kako kaže jedan anketirani, stoji „iza organizacije „Naša Drina“, a rukovodstvo Srbijašuma iz Beograda primorava pojedine zaposlene da posećuju mitinge i ostale skupove koje ta organizacija organizuje, a koji promovišu SPS i Ivicu Dačića. Prevoz je organizovan i svi troškovi su pokriveni“, kako on navodi.

Među njima, pak, ima i onih koji su svesni da je moguće izbeći zamku ovih pritisaka, te kako kaže jedna anketirana, „mora da istrpi zbog posla“ ali će „glasati protiv ovog zla“ i nada se promeni posla i opšte situacije u društvu.