Udaljava li Vučić Srbiju od Moskve: Predsednik Srbije traži garancije od EU

U zadnje vreme, pišu Miša Savić i Andrea Dudik za Bloomberg, Srbija se ipak nastoji distancirati od svojeg tradicionalnog saveznika Rusije.

U intervjuu koji je dao za Bloomberg Vučić je otvoreno rekao da Srbija ne priznaje rusko prisvajanje ukrajinskog teritorija te je poručio da „najgore tek slijedi u ovom sukobu“.

A da su odnosi s Moskvom nategnuti, svedoči i Vučićevo priznanje da s Putinom „nije razgovarao mesecima“ – što je pomalo neuobičajeno za srpskog lidera koji je s ruskim predsednikom proteklih godina komunicirao prilično često.

– Mi smo od samog početka govorili da ne podržavamo rusku invaziju. Za nas, Krim i Donbas su Ukrajina i tako će i ostati, rekao je Vučić.

Ipak, njegova zemlja i dalje ostaje jedna od rijetkih u Europi koja dosad nije uvela sankcije Rusiji. S obzirom na duboke ekonomske i kulturne veze dvaju država, kao i prilično izražen proruski stav većine stanovništva Srbije, to i nije toliko iznenađujuće.

Pritisak Zapada

No, oklevanje Beograda da se pridruži sankcijama koje su EU i SAD uvele Rusiji ojačalo je pritisak Zapada na Vučića da konačno prekine veze s Putinom.

Budući da Srbija itekako ovisi o energentima iz Rusije (na primjer, plin im Moskva prodaje ispod tržišne cene), to za Beograd predstavlja tešku odluku.

S druge strane, Rusija i dalje podržava Srbiju po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova, a budući da se radi o jednoj od članica Saveta bezbednosti UN-a takve se podrške teško odreći.

Ipak, čak ni po pitanju Kosova Rusija nije 100 posto stajala uz Srbiju – valja podetiti da je sam Putin prošle godine iskoristio primer Kosova kao opravdanje za proglašenje takozvane Luganske Narodne Republike i Donjecke Narodne Republike.

Reč je o većim delom okupiranim ukrajinskim oblastima koje je Rusija u septembru prošle godine i službeno anketirala (što gotovo ni jedna članica UN-a nije priznala).

– Nismo uvek sretni zbog stavova Moskve. Tradicionalno imamo dobre odnose, ali to ne znači da podržavamo baš svaku odluku Kremlja, kaže Vučić.

Srbijanski predsednik ipak je poručio da je Rusiji i dalje zahvalan na njihovom stavu o Kosovu.

Priština srbijanskog predsednika optužuje da namerno diže tenzije oko Kosova, a sve je kulminiralo prošlih sedmica kad su na severu Kosova osvanule i barikade tamošnjih Srba.

Tada su goruća pitanja bila kosovske registarske tablice i lične isprave za koje je Priština tražila da ih Srbi sa severa zemlje uvedu.

Vučić je za Bloomberg rekao kako je „on sam uložio velike napore da Srbi uklone barikade jer bi nas u suprotnom to odvelo u katastrofu“.

Dodao je i kako je razumnije očekivati da će Srbija prema Kosovu, koje još uvijek smatra delom svoje zemlje, učiniti male korake umesto nekog velikog dogovora o službenom priznavanju države od strane Beograda.

– Moramo izgraditi poverenje između dve strane, a onda se baciti na sve ostalo. I moramo prestati sanjati da će se dogoditi nešto za što svi znamo da se neće dogoditi, rekao je Vučić odbacujući mogućnost priznavanja Kosova.

Ekonomsko odmicanje

Autori teksta na Bloombergu primjećuju da se Srbija zapravo „odmiče“ iz ekonomske sfere Rusije na koju otpada oko 6 posto njihove spoljne trgovine.

S druge strane, s državama EU Srbija trguje mnogo više. Kad su u pitanju krediti na međunarodnim tržištima Beograd je pre nekoliko meseci dignuo jedan od MMF-a (2,4 milijarde eura) te jedan od Ujedinjenih Arapskih Emirata (milijardu dolara). Cilj? Učvrstiti javne finansije u okolnostima rastuće inflacije.

No, Srbija uz Mađarsku i dalje odskače među evropskim državama u svojoj poziciji prema Rusiji.

Srbijanski nacionalni aviopevoznik ER Srbija zadržao je letove prema Rusiji, a nemali broj Rusa od početka invazije skrasio se u Srbiji.

Konačno, većina Srba prema istraživanjima i dalje Putina gleda kao najomiljenijeg stranog lidera.

No, pukotine u odnosu dvaju zemalja sve su vidljivije. Tako je ovih dana buru u našem susedstvu izazvala reklama ruske plaćeničke grupe Vagner koja je regrutirala borce za rat u Ukrajini. Vučiću se to nije svidelo:

– Vagner to neće raditi u Srbiji, poručio je, na veselje američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila.

– Drago mi je da sam to čuo. To pokazuje da je najbolje što Rusija može ponuditi Srbima prilika da poginu u udaljenoj zemlji boreći se u tuđem ratu, rekao je Hil.

Što se tiče približavanja Evropi to jest mogućeg pridruživanja Evropskoj uniji, Srbi tome, prema skorašnjim istraživanjima, nisu suviše skloni.

No, Vučić je uveren da će jednog dana na referendumu o pridruživanju EU (kada i ako taj dan dođe, op.a.) glasati za ulazak u Uniju. Ipak ističe da pre toga Srbija mora dobiti garancije da je njihovo članstvo realna mogućnost.

– Znam da je EU naš put. Drugih puteva nema.