Udružena opozicija što pre da definiše poteze i predsedničkog kandidata

Udružena opozicija koja se često naziva i „proevropskom“, treba što pre da definiše svoje poteze, pa i predstavi zajedničkog predsedničkog kandidata, smatraju sagovornici Danasa, iako ukazuju da stranke koje su to već učinile nisu stekle naročitu prednost time što su prve predstavile svoju izbornu ponudu.

Ovakva podela na proevropsku i opoziciju desnog spektra, prilično je gruba i upitna i za političkog kosultanta Dušana Milenkovića i za politkologa Nikolu Paruna koji su o tome govorili za Danas, te Milenković ukazuje da bi stranke i njihovo opredeljenje trebalo gledati u svetlu dva tabora za pregovore koji su održani sa vlašću.

Nakon završetka pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima na dva koloseka – sa posredstvom Evropskog parlamenta i bezstranih posrednika, vlast je saopštila i termin izbora na svim nivoima – 3. april. Očekivalo se da će se ubrzo potom i stranke opozicije izjasniti o izlasku na izbore, ali u tome su brže bile one koje su učestvovale u pregovorima bez stranih posrednika, uglavnom sa desnog političkog spektra, naizgled većinski zadovoljne ishodom dogovorenih izbornih uslova.

Sa najavom izlaska na izbore prva je istupila koalicija NADA oko Demokratske stranke Srbije i Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, ujedno predstavljajući i Miloša Jovanovića, predsednika DSS, kao kandidata za predsednika Srbije.

Nakon njih, u izbornu trku ušle su i Dveri ističući da će za predsednički listić kandidovati Boška Obradovića, uz ogradu „ukoliko se opozicija ne dogovori o zajedničkom kandidatu“.

Od izborne trke ne zaziru ni Zavetnici, Srpska radikalna stranka, Dosta je bilo, koji, iako nisu još uvek opredelili kandidate, čini se imaju jasniju poziciju kako će ući u kampanju.

Sa druge strane, opozicija koja je bila nezadovoljna rezultatima razgovora pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, još uvek odlaže da se jasno opredeli o nastupu na predstojećim izborima.

Za sada se potvrda o izlasku na izbore čuje samo iz „zeleno-levog“ bloka – prvi su to najavili članovi incijative Ne davimo Beograd, a zatim i njihov koalicioni kolega Aleksandar Jovanović Ćuta sa svojom organizacijom Ekološki ustanak, te smo juče isto mogli čuti i od Nebojše Zelenovića i građanske platforme Akcija. Ova grupacija trebalo bi da se nađe na jednoj izbornoj listi, prema njihovim dosadašnjim najavama.

Ostatak „proevropske“ opozicije, ukoliko se tako mogu klasifikovati, još uvek nije jasno dao potvrdu ni da će na izbore izaći, premda su svi koji prate njihove aktivnosti uvereni da će do toga doći.

Politički konsultant Dušan Milenković podseća da je Ne davimo Beograd već proglasio da izlazi na izbore, a da su ostali „koji pričaju o koalicijama, mandatima, kandidatima“ takođe više ili manje opredeljeni za izbore.

– Meni sve to deluje kao da oni jasno daju do znanja da će izaći na izbore i pritom nijednom nakon onih neuspšenih pregovora pod pokroviteljstvom EP niko nije rekao „ovi uslovi su loši, ništa nije dogovoreno tako da mi nećemo da izađemo“. Oni su rekli da su izborni uslovi loši i da će da nađu način da se sami bore, bez očekivanja podrške EU. To je veoma jasan znak da će izaći na izbore – smatra Milenković.

Što se tiče organizacija koje su bile brže sa najavom svojih izbornih aktivnosti, Milenković ističe da na desnom spektru, ukoliko je moguće držati se ove grube podele, ima dosta opozicije koja je kontrolisana od strane režima, te je zbog toga upitno da li se oni mogu svrstati u opoziciju.

– Ono što znamo jeste da su neke od tih organizacija učestvovale u direktnim pregovorima sa vlašću i interesantno je da je u njihovima porukama povodom pregovora bilo više zadovljstva. Na osnovu toga se može reći da su one samo komunikacijski ispoljile zadovoljstvo samim ishodom pregovora, a što se tiče pozicije prema izborima, mislim da su prilično slični svi u opoziciji – navodi Milenković.

On smatra da rane kandidaature pojedinih iz ovog „tabora“, kao što je Miloš Jovanović, ne stvaraju nikakvu prednost za taj deo opozicije, „posebno zato što već duže vreme imaju etiketu bliskosti sa režimom“.

– Sa druge strane, ranija kandidatura bi pomogla kandidatu udružene opozicije i treba da izađu što pre sa tim, drugo je pitanje što mi vidimo da oni još pregovaraju i verovatno se to neće tako brzo desiti – navodi Milenković.

Sličnog je mišljenja i politikolog Nikola Parun, koji ocenjuje da su politički subjekti na desnom spektru u dobroj meri već pod kontrolom vlasti, što se ne može reći za proevropski deo opozicije, „ako uopšte možemo u 2021. godini na taj način da programski delimo političke subjekte“, kako dodaje Parun.

On ističe i da je za sada ostalo dovoljno vremena da se opozicija dogovori o izbornom nastupu ali da je važno da ne gube vreme na „nevažne aktivnosti“.

– Do izbora ima sasvim dovoljno vremena da se opozicione grupacije dogovore. Veći problem od brzine dogovora biće predmet dogovora. Ukoliko se budu gubili u nevažnim aktivnostima, opozicioni akteri izgubiće mnogo više vremena nego na sam dogovor o zajedničkom nastupu. U politici postoje bazične vrednosti od kojih se ne odstupa, a postoje i tehničke, matematičke šanse da se bilo šta, pa i te vrednosti ponude građanima, a adekvatne politike sprovedu. Na preseku te dve stvari, opozicija treba da definiše svoje poteze – poručuje Parun.