Ukoliko Lavrov sutra dođe u Srbiju, Vučić bi u sredu mogao da dobije udarac od kojeg se neće oporaviti

Beograd je najdalje koliko bivši vrsni ruski ambasador pri UN u Njujorku može da dođe na Zapad jer su druge zemlje pristale na sankcije koje mu je uvela EU. Ali ni ova poseta više nije neupitna i dobija zanimljive okvire.

Indikativno je da Lavrov pre dolaska u Beograd ne daje intervju nijednom mediju u Republici Srbiji, a sasvim je izvesno da bi ga skoro svi rado objavili. Konačno, Lavrov je nedavno razgovarao sa francuskim medijima. Izvještavanje preko „javne” televizije Republike Srpske može se shvatiti kao signal Beogradu, prenosi Jutarnji.hr.

Večna Zaharova

U petak (3. juna), portparolka ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova, koja je takođe bila pod sankcijama EU, najavila je da će Lavrov posetiti Srbiju 6. i 7. juna. Planirani su susreti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, političkim liderima i patrijarhom Porfirijem.

– Predviđena je detaljna rasprava o pitanjima bilateralne političke i ekonomske saradnje, razmena mišljenja o situaciji u regionu Balkana i aktuelnim međunarodnim pitanjima, navodi se u saopštenju.

Vučić je istog dana naveo da ne isključuje mogućnost da bi Lavrov u Beogradu mogao da ugrozi posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, koja se očekuje 10. juna.

– Moguće je da će sve biti u redu, moguće je da neće – rekao je tada Vučić.

Šolc dolazi na put Kosova i Grčke i ne bi bilo dobro da se zaobiđe Beograd. U ovom trenutku, dok se Beograd ne oglasi, moguće je nekoliko scenarija.

Da u Beograd dođe Lavrov, a ne Šolc, koji zbog domaće javnosti neće moći da gostuje tri dana posle jednog od ruskih jastrebova.

Drugo, da ne dođe Lavrov, a da dođe Šolc.

I, na kraju, ne treba isključiti da će doći obojica.

Lavrov govori sa pozicije sile i prema transkriptu intervjua na sajtu ministarstva kaže da je Dodik „prijatelj Ruske Federacije i mi smo njegovi prijatelji“. Dodajući da Zapad ne može zamisliti da je država na Balkanu nezavisna (ako se misli na Republiku Srpsku, to nije država, već entitet), da je političar na Balkanu nezavisan, jer je Zapad navikao da koristi različite hrišćanske Šmita, hrišćanskog predstavnika u BiH, kojeg Rusija ne priznaje) da bi upravljao svima i da bi sve ucenjivao i postavljao ultimatume. A cilj Zapada je, tvrdi Lavrov, da manipuliše Bosnom u svoju korist i od nje napravi još jednu platformu za širenje NATO-a ka Balkanu.

O Vučiću malo govori, samo u kontekstu debate o Kosovu, gde odbacuje da je Rusija napravila probleme Srbiji izjavom da je Kosovo presedan koji opravdava rusko priznanje odmetnutih ukrajinskih teritorija. Inače, na Kosovu nije bilo referenduma, a bilo je na Krimu (2014. godine kada je izvršena aneksija)“, objašnjava Lavrov međunarodno pravne okolnosti.

Da se ​​onda zapetlja u reči da je bilo i posmatrača, ali ne „u ime država, već odgovornih društvenih organizacija, prosto časnih ljudi koji su hteli da vide svojim očima“. Intervju se završava rečima da će „razgovarati o bilo kojoj temi koja zanima naše srpske prijatelje“.

Ne treba očekivati da Srbija ozbiljno strada u bilo kom ishodu raskrsnice puteva Lavrov i Šolc. Prošlo je više od 100 dana od početka ruske agresije na Ukrajinu, a Beograd još uvek ne usaglašava spoljnu politiku sa EU.

S druge strane, iako je u nekoliko slučajeva glasao protiv Rusije u UN, ruski predsednik Vladimir Putin je 29. maja razgovarao sa Vučićem i pristao na novi trogodišnji ugovor o snabdevanju gasom po povlašćenim cenama, prema rečima predsednika Srbije. 10 do 12 puta manje nego u Evropi.

I pored toga što je Vučić u više navrata otvoreno potvrdio da će nastaviti da vodi Srbiju ka EU jer je to u ekonomskom interesu, objavljujući podatke koji nisu toliko poznati široj javnosti u Srbiji da više od dve trećine trgovine sa EU.

U taj kontekst treba staviti i odluku Srpske pravoslavne crkve (SPC) da prizna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve (MPC) – Ohridske arhiepiskopije. Tako Beograd – regionalna politika Beograda i SPC se ne razlikuje – odustaje od verskih pretenzija prema Severnoj Makedoniji, neuralgičnoj tački Balkana, potvrđujući da sledi američku politiku prema južnom Balkanu.

U kojoj je Severna Makedonija nedodirljiva za bilo koju regionalnu silu. Srbija će pristati da proda municiju američkim kompanijama, koje je potom izvoze u Ukrajinu. To je ono što znamo, verovatno postoji neka saradnja za koju ne znamo.

Beograd uspešno balansira na poziciji lidera važnog za stabilnost regiona, što je duboko pogrešna, ali preovlađujuća ideja u EU i SAD. Rusija je svesna da je gubitkom Srbije ostaje bez ikakvog pravog saveznika na Balkanu, jer Dodika koriste i kao „korisnog idiota“ (termin koji nema konotaciju ni na psihijatrijskom ni psihološkom planu, ali je političke prirode) koji gubi snagu bez Beograda.

Zato će obe strane nastaviti politiku koja omogućava Srbiji da vodi politiku sedenja na dve stolice. Iznenađenja su moguća, čak i poželjna. Ali interesi su na prvom mestu.