Ulazak u politiku zbog samoodbrane

Naime, prorežimski tabloidi su neposredno nakon hapšenja ovog kriminalca, inače, u javnosti poznatog kao doskorašnjeg vođe navijača Partizana, objavili razgovor Vuletića sa Belivukom, unutar kojeg odiše prisnost i povezanost povodom brojnih, ilegalnih radnji, među kojima je trgovina drogom, ali i pedofilija. Vuletić je odmah potom izašao u javnost sa najavama tužbi protiv državnog vrha i svih onih koji su ga stavili u takav kontekst, eksplicirajući da režim to radi, uprkos činjenicama koje on zna o vezama generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića sa Belivukovom grupom, odnosno uglom afere koji bi vlast najradije da sakrije.

Prema rečima Dušana Spasojevića, vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka, osnivanje pokreta Vladimira Vuletića „Crno na belo“, koji je, kako je juče objavljeno, i zvanično registrovan, predstavlja gest reakcije na pritisak kojem je izložen, odnosno kao neku vrstu samoodbrane i traženja načina da ostane u javnom prostoru. To je, smatra Spasojević, pokušaj Vuletića da ostane makar i na marginama, ali, svakako, dodaje on, to se ne može još uvek tretirati kao ozbiljan ulazak u politiku.

– Navijačke grupe su jasno vezane za vlast i vladajucu stranku i u tom kontekstu ne bi trebali očekivati autonomne akcije vodećih grupa – kaže Spasojević za Danas u odgovoru na pitanje da li navijačke grupe legalizuju svoje učešćee u politici preko udruženja koje osniva Vladimir Vuletić.

Konkretnije, pricezira sagovornik Danasa, Belivukova grupa je bila angažovana na smirivanju nezadovoljstava na tribinama, pa u tom kontekstu Vuletić ne moće računati na neku ozbiljniju podršku navijačkih grupa.

– Niti njegovo dosadašnje istupanje u javnosti ima posebnu političku težinu van sportskog okvira. To je nešto što privlači pažnju javnosti ali se teško transformiše u glasove na izborima – zaključuje Dušan Spasojević.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, kaže za Danasa da dešavanja u vezi sa visokim funkcionerom Partizana, Vladimirom Vuletićem, osvetljavaju dve važne karakteristike današnje srpske politike.

– Prva je sopstvena odbrana kao motiv za ulazak u politiku. Državni funkcioneri i uopšte članovi vladajuće nomenklature koji zbog bilo kog razloga više nisu u milosti često biraju političko delovanje kao izlaz iz nepovoljne situacije. Politika obezbeđuje svetlo reflektora i to prisustvo javnosti može bar delimično da vas zaštiti od progona, bilo onog legalno od strane institucija, bilo političkog koji je često brutalniji i efikasniji. Verujem da je to slučaj i sa Vladimirom Vuletićem – ističe Popović.

Kako navodi, druga važna stvar je i formalno uvlačenje navijačkih struktura u političku arenu.

– Do sada su ove strukture korišćene u političkoj borbi, puštane su ili zadržavane da izađu na ulicu u skladu sa potrebama dnevne politike, korišćene su kao pretorijanska garda ili kao sredstvo zastrašivanja protivnika. Vuletić očigledno igra na kartu svog navijačkog identiteta i pokušava ove grupe i formalno da uvuče u političku utakmicu. Ne verujem da će mu to uspeti, kao što uopšte ne verujem u njegove kapacitete da se izbori za mesto na političkoj sceni, ali jeste zanimljiv fenomen direktno ukrštanja navijača i politike na koji treba obratiti pažnju u budućnosti, jer lako može da se pojavi neko ko će ovu mogućnost iskoristiti efikasnije od Vuletića – zaključuje naš sagovornik.