Haški tribunal danas će okončati 13 godina dug sudski proces protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, pošto će Pretresno veće ovog suda u Hagu doneti prvostepenu presudu lideru radikala optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini tokom 1991-1993. Po odluci Veća, Šešelj ne mora lično da prisustvuje izricanju presude, koja je zakazana za 10 časova.
Kako je navedeno u obrazloženju odluke, presuda će biti izrečena uprkos odsustvu optuženog, ali ne zbog toga što se prisustvo lidera SRS nije zahtevalo, već zato što je on konstantno odbijao da bude prisutan u sudnici Tribunala, kao i zbog toga što srpske vlasti nisu primenile adekvatna sredstva da ga na to primoraju. Takođe, Tribunal je pozvao lidera radikala da obavesti sud da li želi da prati izricanje presude iz Beograda putem video-linka, međutim, Šešelj je ranije istakao da to ne želi.
Premijer Aleksandar Vučić rekao je da će presuda Šešelju imati manji značaj od presude nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. Vučić je naveo da ne zna šta piše u presudi Šešelju, dodajući da misli da to ne zna ni sam lider radikala. On ne očekuje da presuda ima posledice po Srbiju.
Takođe, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je povodom presude Šešelju da se država Srbija neće izjašnjavati o tome kakva god da bude i dodao da neće dozvoliti bilo kakvu vrstu političku nestabilnost. Tužioci Tribunala su zatražili da predsednik SRS bude osuđen na 28 godina zatvora, dok je Šešelj tražio da bude oslobođen.
Iako su trenutno sve oči uprte u lidera SRS, Haški tribunal objavio je juče izveštaj predstavnika Vlade Srbije Saše Obradovića šta srpske vlasti čine da uhapse i izruče troje radikala – Vjericu Radetu, Jovu Ostojića i Petra Jojića, koje Tribunal traži zbog nepoštovanja tog suda, odnosno zbog zastrašivanja svedoka u predmetu njihovog lidera. U izveštaju, podnetom Tribunalu 25. marta (s danom zakašnjenja), Obradović navodi da je od Ministarstva pravde primio usmeno obaveštenje da je „domaći predmet u postupku za predaju okrivljenih prosleđen Višem sudu u Beogradu na dalju nadležnost, kao što je i najavljeno u prethodnom izveštaju Tribunalu“.
Obradović dalje kaže da će čim dobije obaveštenje da je sudija za prethodni postupak Višeg suda doneo rešenje obavestiti Tribunal o tome „radi preduzimanja blagovremenih mera pripreme za početak postupka pred Pretresnim većem“.
Šta piše u optužnici protiv Šešelja
U završnoj reči u martu 2012, tužilac Matijas Markusen tvrdio je da je Šešelj „govorom i propagandom mržnje“ počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci, te da je podstakao, pomogao i podržao zločine u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva time što je dobrovoljce SRS, „regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta“.
Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, među kojima je bilo i novorođenče. Takođe, u tri tačke optužnice, Šešelj se tereti za zločine protiv čovečnosti. U šest tačaka, optužen je za kršenje zakona i običaja rata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
