Umesto zakona, od dobre ili loše volje Vučićevog režima zavise životi radnika u Srbiji

Sagovornici Danasa smatraju da je to dokaz da u Srbiji ne vladaju zakoni već dobra ili loša volja kriminalnog režima, ali i da je to udžbenički primer kako mediji čuvaju javni interes i drže vlast odgovornom.
Vučić je naveo i da nije razumeo potrebu slanja inspekcije.

Kako je dodao, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nisu mogli da izdrže pritisak medija, te da su inspekcije zato poslali u Linglong.

Inspekcija rada je, podsetimo prema informacijama, naložila da se radnici iz Vijetnama angažovani na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu izmeste i imaju bolje uslove smeštaja.

Jovana Gligorijević, novinarka Vremena, za naš list navodi da ne vidi nikakav problem da bilo koji ministar pokrene neku legalnu proceduru pod pritiskom medija, tj. javnosti.

– To i jeste suština medijskog posla i, ako je Darija Kisić Tepavčević stvarno to uradila iz razloga koje navodi predsednik Vučić, jako sam ponosna na svoje kolege. Onda je to udžbenički primer kako mediji čuvaju javni interes i drže vlast odgovornom. Znam da Vučić sigurno ovo nije naveo kao pozitivan primer, žao mi je što ne razume da je javnost ta kojoj je dužan da polaže račune – kaže ona.

Prema njenim rečima, položaj vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici na teritoriji Srbije mora da bude ispitan i rasvetljen, jer, iako su to Vijetnamci kod kineskog poslodavca, sve dok su na teritoriji Srbije, oni podležu našim zakonima i Ustavu.

– Dakle, naš Zakon o radu, naši zakoni koji uređuju oblasti ljudskih prava i dostojanstva važe i za njih – ukazuje ona.

Slobodan Georgiev, direktor programa Njuzmaks Adria televizije, s druge strane, postavlja niz pitanja.

– Ako je Vučić govorio kao predsednik Srbije uputio bih ga na Zakon o Vladi Srbije kao i na Zakon o inspekcijskim službama, pa će moći da se informiše o tome šta su nadležnosti kog ministarstva. Kao solidan pravnik sigurno poseduje znanje i sposobnost razumevanja Zakona. Ako je govorio kao predsednik SNS-a onda sam zbunjen jer pomenuti ministri nisu članovi partije, pa ne znam kakve on ima veze sa njima. Ako je govorio kao partner strane kompanije onda je njegov nastup neprimereni pritisak na institucije Republike Srbije i svakako bi u budućnosti trebalo da izbegava da to čini uprkos svojim i interesima kompanija sa kojima sarađuje – naveo je Georgiev za Danas.

Radomir Lazović, član Malog veća inicijative Ne davimo Beograd, za Danas kaže da je ovo još jedan dokaz da u Srbiji ne vladaju zakoni već dobra ili loša volja kriminalnog režima.

– Nema šta Darija ili Toma ili Aca da se pitaju već valjda postoje institucije, inspekcija rada, ministarstvo koje treba da pokrene zvanične postupke. Ova vrsta neozbiljnosti nam govori da je politika ove vlasti smanjivanje radničkih i drugih prava u Srbiji – zaključuje Lazović.

Ko ne saoseća sa bilo kojim radnicima, taj osećaja i nema

Imali smo i mi nekada gastarbajtere po celom svetu, imamo ih i danas jer je pečalba oduvek bila mnogim ljudima jedini način preživljavanja, obezbeđivanja egzistencije za porodicu, perspektive za decu. Paradoksalno, danas kada skoro nema domaće industrije, kada su mnoge naše nekada respektabilne fabrike pogašene, u našu zemlju dolaze radnici iz dalekih zemalja iz istih razlog iz kojih su i naši odlazili u svet. Njihova iskustva nas teraju na razmišljanje, da li je i našima bilo nekada tako ili se i danas pate kao radnici iz Vijetnama koji su došli da grade Linglong – kaže za Danas Rade Veljanovski, potpredsednik Građanskog demokratskog foruma.

Sudbina svih ranika i domaćih i stranih, dodaje on, vekovima je vodila ka tome da nema njihovih i naših, da su radnici – radnici, ljudi koji rade ne samo za sebe već stvaraju novu vrednost od koje živimo svi.

– Koliko treba biti bezosećajan pa dopustiti da neki ljudi danas žive bez dovoljno čiste vode, hrane i plate, da nemaju pristojnu odeću i obuću, da ih po stotine spava u prljavim i hladnim prostorijama dok im noćne posude stoje pod krevetom? I onda negodovanje vlasti što se o tome uopšte priča, optuživanje novinara i društvenih aktivista da podrivaju sistem, privredu i da rasteruju investitore. Insinuirajući da se radi o medijsko-političkoj kampanji protiv kineskog investitora u Zrenjaninu, Aleksandar Vučić je preko volje poslao inspekciju u kamp Vijetnamaca koji žive u neljudskim uslovima naglasivši da su mu investitori važniji. Njegova reakcija se ne razlikuje od one povodom murala zločincu Mladiću, gde je relativizovao suštinu, a podržao one koji njemu lično i njegovoj partiji više znače. Niko više ne mora da dokazuje da ga ljudi, obični ljudi, radnici i svi ostali koji pošteno rade svoj posao i od toga žive, ne zanimaju. Zanimaju ga samo oni koji ga održavaju na vlasti – zaključuje naš sagovornik.