UN traže objašnjenje Srbije zbog postupka Uprave za sprečavanje pranja novca

Ovakav potez Uprave, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije, kod entiteta obuhvaćenih interesovanjem nadležnih ocenjen je kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava, piše Glas Amerike.

Niaolin za Glas Amerike navodi da je od vlasti Srbije zatražila obrazloženje o potezima Uprave , a rok koji im je ostavljen da odgovore na pitanja u vezi sa pojedinačnim slučajevima, iznosi 60 dana.

Ovakvi i slični postupci, pokrenuti na osnovu zakona koji reguliše ozbiljna krivična dela, ili pak dela terorizma, u većini svetskih država retko dešavaju, konstatovala je ona.

Posebno je neočekivano da se tako nešto događa u demokratskim državama. Postoji snažna pretpostavka da vlade koje su posvećene demokratiji i inkluziji civilnog društva ne posežu i ne upuštaju se u zloupotrebu takvih zakona, istakla je Niaolin.

Svedoci smo zloupotreba zakona protiv finansiranja terorizma širom sveta, ali je veliki izuzetak kada ih demokratska država upotrebljava na takav način, rekla je Niaolin, koja dodaje da je njeno obraćanje vlastima Srbije nedvosmisleno povezano sa mogućnosti ogračivanja slobode izražavanja u Srbiji.

Verujemo da je targetiranje nevladinog sektora i njegovih činilaca nedosledno primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. To znači da zakon čija je svrha da spreči finansiranje terorizma – treba da se primeni protiv osoba za koje se sumnja da su povezane sa terorizmom ili teroriste, ocenila je ona.

Problem je kada države na taj način počnu da definišu aktere civilnog društva. Primena zakona na takav način otvara pitanje kršenja prava predstavnika civilnog sektora i ostalih na koje se primenjuje. Postaju predmet istraga i javnih kontroverzi. I pristup njihovim bankarskim sredstvima može biti ograničen – zbog pokrenutih istraga, dodala je Niaolin.

Po mom mišljenju, način na koji su vlasti Srbije upotrebile zakon, osim što je u neskladu sa poštovanjem ljudskih prava, neusklađen je i sa obavezama Srbije da preduzima prevenciju terorizma na način koji je usklađen sa međunarodnim pravom, jer su države takođe i na to obavezane.

Dakle, kada Srbija zloupotrebljava zakon – to, na neki način, šalje signale i drugim državama da se Zakon o borbi protiv terorizma može koristiti za delovanje čije su posledice kršenje ljudskih prava. To je loše za borbu protiv terorizma, zaključila je ona.