Unesko čeka kosovski zahtev za članstvo

– Zamenik  šefa kosovske diplomatije Petrit Seljimi objašnjava za Danas da je Priština zahtev uputilapred 17. jula preko Njujorka, „kanalima koje je preporučio Pariz“. Seljimi ukazuje da je poruka na tviteru njegovg šefa, kosovskog ministra spoljnih poslava Hašima Tačija pogrešno prevedena na srpski jezik – Priština je zahtev podnela posle konsutacija sa 130 delegacija država članica, a ne sa 130  delegacija Uneska, jer takvo telo u ovoj organizaciji ne postoji, na šta ukazuju i u Parizu.

U pariskim diplomatskim krugovima negiraju da je Priština, upkos velikoj diplomatskoj aktivnosti, imala kontakte sa sekretarijatom Uneska, jer se generalni direktor ove organizacije Irina Bokova striktno drži Rezolucije 1244 SB UN. Priština je, navodno, posle učlanjenja Palestine u Unesko 2011, bezuspešno pokušala da kontaktira Bokovu, mada je posle potpisivanja Prvog briselskog sporazuma deo EU pojačao pritisak na nju da se Kosovo uključi u aktivnosti Uneska.

Kao glavni lobisti za članstvo Kosova u Unesku navode se Austrija i Turska, Velika Britanija i Saudijska Arabija, dok se za SAD tvrdi da se, za sada, drže rezevisno, a ni Francuska, navodno, trenutno nije na „prvoj linii“ podrške.

– Ukoliko bude potvrđeno da je Priština uputila zahtev, Srbija će nastaviti sa aktivnostima usmerenim ka obezbeđivanju pune primene Rezolucije 1244 SB UN. Zbog neprihvatljivosti ovog zahteva sa pravnog, političkog i kulturnog stanovišta, Srbija će nastojati da svim raspoloživim diplomatskim sredstvima speči članstvo Kosova u Unesku. Svako razmatranje zahteva za prijem Kosova u ovu organizaciju UN ne samo što bi predstavljalo kršenje Rezolucije 1244, već bi imalo i izrazito negativan uticaj na aktuelni dijalog Beograda i Prištine u Briselu – rečeno je Danasu u MIP Srbije.

Petrit Seljimi izjavio je juče za Radio Kosova da će, uprkos protivljenu Beograda, Izvršni savet Uneska 3. oktobra razmotriti zahtev Kosova. Prema njegovim rečima, zemlje članice Uneska nemaju pravo veta, a činjenica da Kosovo nije članica UN nema značaja.

Kao što se i spekulisalo proteklih meseci, Priština će, iskoristiti mogućnost koja postoji u Ustavu Uneska da do članstva dođe preko odluke Generalne konferencije, a na preporuku Izvršnog saveta. Za preporuku je potrebna prosta većina Izvršnog saveta, a za odluku o prijemu dvotrećinska većina prisutnih članica Generalne konferencije.

Iako su jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost priznale 33 od 58 članica aktuelnog sastava Izvršnog saveta, Danasovi izvori tvrde da nisu sve baš oduševljene ulaskom Kosova u Unesko. U prilog toma navode da se početkom jula u Bonu na 39. zasedanju Komisje za svetsku baštinu Srbija, uz pomoć Nemačke, izborila za svoj status u skladu sa Rezolucijom 1244 kada je reč o spomenicima na KiM. Isti krugovi upozoravaju da bi za Beograd, ukoliko Priština dobije preporuku, bilo loše da veliki broj članica Generalne konferencije bude udržan, jer  se broje samo glasovi „za“ i „protiv“, što bi Kosovu omogućilo da do dvotrećinske većine dođe sa relativno malim brojem glasova.

Prema procenama analitičara, sudbina kosovskog članstva zavisiće u velikoj meri od globalne političke situacije u svetu i odnosa snaga u vreme zasedanja 38. Genralne konferecije Uneska od 3. do 18. novembra ove godine, jer je prijem nove države članice u Unesko uvek i pre svega političko pitanje“.

Pravila Uneska omogućavaju Prištini da se uključi u njen rad i upisom na Uneskove liste za koji nisu potrebne državne institucije i nacionalne komisije, a prostom većinom glasova Izvršnog saveta mogla bi da dobije i status „stalnog posmatrača“.