Unija može da uspori otvaranje poglavlja

… ocenjuje za Danas Arne Sanes Bjornstad, norveški ambasador u Srbiji, u odgovoru na pitanje kako će se na proces evropskih integracija Srbije odraziti činjenica da se procenat odstupanja od spoljne politike Unije, iz izveštaja u izveštaj Evropske komisije, godinama unazad povećava.

Sagovornik Danasa napominje da je usporavanje otvaranja poglavlja jedini mehanizam koji EU ima u smislu reakcije na odbijanje Srbije da se uskladi sa evropskom.

– Izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama sa svojom promenjenom metodologijom pokazao je da je u jednom delu integracija Srbija u stagnaciji kada je reč o preuzetim obavezama iz već otvorenih poglavlja. Posebno zabrinjava neusklađenost u delu zajedničke spoljne politike. Dok su kod tema ekonomije, napretka u poglavlju 23 i 24 ocene relativno neutralne ili blago negativne, ocena da je Srbija samo 52 odsto svoje spoljne politike uskladila sa EU je posebno notirana. Nije se moglo očekivati, recimo, da će neglasanje za rezoluciju o stanju ljudskih prava na Krimu, u decembru 2017. godine proći neopaženo – ističe Arne Sanes Bjornstad za naš list.

On dodaje da je u domenu rešavanja kosovskog pitanja ocena pozitivna, jer je, kako kaže, taj problem polako iza Srbije.

– U delu zajedničke spoljne politika Srbija nije u ravni sa ostatkom zemalja kandidata. Recimo, Makedonija i Albanija su uskladile svoje spoljne politike 100 odsto – zaključuje norveški ambasador za Danas.

U Izveštaju EK navodi se da je Srbija na poslednjem mestu u regionu kada je reč usaglašavanju spoljne politike sa EU. Međutim, i pre izveštaja EK, analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) od pre mesec dana pokazala je da je stepen usaglašavanja Beograda sa spoljnopolitičkim merama i deklaracijama Brisela od 2015. beleži konstantan pad, a da su najčešći razlozi za to neprihvatanje deklaracija i mera EU bili vezani za nepriznavanje nezavisnosti Kosova i politiku Srbije prema Rusiji. Procenat usklađenosti iz ove analize je još niži od onog koji je objavljen u izveštaju EK i iznosi samo 46,34 odsto, što je značajan pad u odnosu na 2016. kada je usaglašenost iznosila 66,66 odsto i 2015. godinu, kada je bila 73,53 odsto.

Podaci ukazuju da je od ukupno 41 deklaracije i mere iz Brisela, Srbija 2017. godine prihvatila manje od pola – 19. Od 22 deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila, sedam se odnosilo na situaciju u Ukrajini, ali u kontekstu povezanosti Rusije sa krizom u toj zemlji. „Četiri za Srbiju neprihvatljive deklaracije odnosile su se na afričke države (dve na DR Kongo i po jedna na Čad i Ugandu), po tri su bile u vezi sa ratom u Siriji i krizom u Venecueli, i po jedna u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, Mjanmarom/Burmom, samom Rusijom, Pridnjestrovljem u Moldaviji, kao i Međunarodnim krivičnim tribunalom“, navodi se u Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2017.