Unutrašnji dijalog o Kosovu trebalo početi ranije

Direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti Vojislav Pavlović rekao je da se, da bi se došlo do rešenja situacije sa Kosovom, mora razmotriti kontekst u kome se društvo u Srbiji nalazi, ali je pre svega potrebno voditi računa o Srbima na Kosovu.

Teritorija bez ljudi, bez adekvatne socijalne, ekonomske i kulturne politike mi se čini manje vrednom, ocenio je Pavlović, ističući da je pitanje Kosova prevashodno pitanje Srba koji tamo žive.

Kako je naglasio, jedino rešenje je ono koje je ostvarivo za srpski narod na Kosovu.

Pavlović je ukazao da je primena analogija u istoriji pogubna i da „istorija ne poznaje konačna rešenja“.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković je upozorio da na Srbiju stalno postoji strahovit međunarodni pritisak po pitanju Kosova, „da stalno bude u defanzivi i daje ono što se od nje traži, a da joj se daje što manje od onog što traži“.

Đurković se založio za dijalog sa kosovskim Albancima, ako Srbija hoće da zadrži Kosovo, jer „problem mora da se reši u nekoj vrsti odnosa sa njima“.

On je ukazao da se stanje među Albancima na Kosovu od 1999. godine priomenilo, smanjen je natalitet, sve više se iseljavaju, a u Srbiji se o tome vrlo malo vodi računa.

Bitno je da iniciramo ofanzivniji pristup prema različitim nivoima kosovskog društva i da im nešto ponudimo, rekao je Đurković i podsetio da je 300.000-400.000 Albanaca sa Kosova uzelo dokumente Srbije i da su svi „na različite načine vezani za Srbiju“.

On je dodao i da nije vide da se iko u Prištini pobunio zbog toga što Srbija plaća dugove Kosova.

Teritorija Kosova nam je privremeno oduzeta, ali mi imamo puni legitimitet da tražimo njen povratak, zaključio je Đurković, koji smatra da je svaka ideja o trajnom razgraničenju sa Albancima pogrešna i a da „vreme, posle dužeg perioda, radi za nas“.

Direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović rekao je da bi rešenja za dijalog sa Prištinom moglo biti objavljivanje svih domaćih i stranih dokumenata o Kosovu od početka osamdesetih, kao i formiranje mešovite komisije srpskih, albanskih i međunarodnih predstavnika.

Ta komisija bi, objasnio je Pavlović, utvrdila sve što se dešavalo, uključujući i počinjene zločine i uzurpaciju imovine, iz čega bi mogla doći inicijativa za pomirenje „preko sitnih koraka, na lokalnom nivou“.

On je istakao da, ako bi nekom palo na pamet da organizuje veliku međunarodnu konferenciju, na kojoj bi trebalo da se donese odluka da se Albancima na Kosovu da pravo na državu, onda to isto trebalo da se uradi i za Republiku Srpsku.

Prema mišljenju direktora Instituta za političke studije Živojina Đurića, sila je na Kosovu nadvladala međunarodno pravo i na delu je pritisak velikih centara moći, koji ne brinu mnogo o interesima albanskog i srpskog naroda, „već problem posmatraju sa svog geopolitičkog interesa“.

Što se tiče današnje rasprave, nisam optimista da ćemo dati nešto posebno novo ili predložiti kako pronaći rešenje koje neće ugroziti nacionalne i državne interese Srbije, a zadovoljiti albansku stranu, zaključio je Đurić.

Ministar prosvete Mledan Šarčević je poručio da će ministarstvo podržati organizovanje konferencija i okruglih stolova kako bi se podržao unutrašnji dijalog o Kosovu i afirmisala pitanja značajna za stvaranje konsenzusa i donošenje političke platforme po tom pitanju.

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je novinarima, u pauzi skupa, da je okrugli sto pokazao da je „došlo do mobilizacije“ akademske javnosti i instituta, kako bi se pronašlo što šire mišljenje o problemu.

Mislim da smo iz diskusija mogli mnogo toga da naučimo, konstatovao je Đurić i najavio da će se sistematizovati i popisati sve ono što je na okruglom stolu rečeno i „dostaviti predsedniku republike Aleksandru Vučiću“.

Generalni sekretar kabineta predsednika Srbije Nikola Selaković konstatovao je da je današnji skup pokazao da pitanje Kosova nije isključivo za političare, nego i za naučnu javnost i za „svakog ko u ovoj državi radi, stvara i podiže svoju decu“.

Čuli smo mnoge predloge i konstatacije koji se do sada nisu mogli čuti na političkim forumima, parlamentarnim i vanparlamentarnim raspravama političara, rekao je Selaković i najavio održavanje sledećeg okruglog stola u Matici srpskoj u Novom Sadu.