Ursula fon der Lajen ohrabrila Zapadni Balkan

Naši sagovornici napominju da činjenica da neki od predloženih kandidata za komesare nisu dobili „zeleno svetlo“ Evropskog parlamenta pa su zamenjeni drugim, „podesnijim“, ličnostima pokazuje da su briselske institucije spremne da „ozbiljno prionu“ na zadatke koje treba ispuniti da bi EU bila osnažena na „unutrašnjem i spoljašnjem planu“.

Podsetimo, predsednica EK je predstavljajući program novog saziva poručila da „vrata EU za Zapadni Balkan ostaju otvorena“. Kako je istakla: „Moramo pokazati našim prijateljima na Zapadnom Balkanu da delimo isti kontinent, istu istoriju, istu kulturu i delićemo istu sudbinu“.

Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije (EPP) u EP, kaže za Danas da je sa Ursulom fon der Lajen razgovarao o Zapadnom Balkanu na sastanku poslaničke grupe pre kongresa EPP u Zagrebu, i da je predsednica Evropske komisije već tada „jasno potvrdila strategiju za proširenje EU na Zapadni Balkan“.

– Na tom sastanku smo Johanes Han, komesar EU i novoizabrani potpredsednik EPP, i ja naglasili nužnost da takva strategija ne sme da se temelji samo na „strateškim rečima“, nego mora biti podržana i snažnim konkretnim koracima. Konkretno, „jačim“ finansiranjem EU razvojnih projekata u zemljama kandidatima za članstvo – kroz IPA fondove i slično. Fon der Lajen je izrazila razočaranje što Savet EU nije bio sposoban da se dogovori o otvaranju pregovora o članstvu Severne Makedonije i Albanije u EU. Međutim, takođe je jasno da i zemlje kandidati, kao i one koje još nisu započele pristupne pregovore, moraju da same urade još mnogo toga, uključujući sprovođenje reformi u različitim oblastima. Predsednica EK pokazaće posvećenost ideji proširenja EU na Zapadni Balkan i ako uspe da ubedi one zemlje koje blokiraju proširenje da „priguše“ svoje pozicije, što bi značilo i da Savet EU do kraja godine da „novi pozitivni signal“, otvaranjem novih pregovaračkih poglavlja zemljama iz ovog regiona, poručuje Bogovič.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ukazuje za Danas da činjenica da je troje kandidata za nove evrokomesare „odbačeno“, što je „s pravom učinjeno“, „samo pokazuje da je Evropski parlament postao kritičniji i samopouzdaniji, kao i profesionalniji“.

– Gospođa Fon der Lajen zaista nema mnogo iskustva u vezi sa Zapadnim Balkanom, ali njene izjave o regionu su „na liniji“ bivšeg predsednika EK Žan-Kloda Junkera, koji je bio veoma kritičan prema francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i njegovom „ne“ za Severnu Makedoniju i Albaniju. Takođe, dobro je što je novi saziv EK podržao veliki broj evroposlanika. Za mene lično će biti veoma interesantno da vidim kako će se ponašati novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. On je poznat po prilično direktnom i ne uvek „diplomatskom“ tonu, što može da bude i pozitivno, a značajno je i što će njegovo prvo zvanično putovanje biti u Prištinu, poručuje Altman.

Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, navodi za naš list da je poruka predsednice EK „bila kratka ali efektna – delimo isti kontinent, kulturu i sudbinu“.

– Vrata, naravno, ostaju otvorena, ali – kada, kako, uzimajući u obzir sve najave ovih dana da se metodologija procesa proširenja nekako mora menjati, videće se u narednim mesecima. Nije se ni očekivalo da će Fon der Lajen u svom inauguralnom obraćanju posveti više prostora proširenju, smatra on.

Prema Savkovićevom mišljenju, iz drugih poruka predsednice EK može se zaključiti da će ova komisija biti „geopolitička“, kao i da to je „EU sposobna da oblikuje svetski poredak“, što je „na tragu“ francusko-nemačke „Alijanse za multilateralizam“, koja se uporedo razvija u UN.

– To je možda nedovoljno ubedljiva poruka autokratama i unilateralistima, ali ipak poruka „onima koji bi hteli sami da deluju“ širom sveta. Što se tiče odbacivanja kandidata za komesare, to je poruka Evropskog parlamenta: „Mi se takođe pitamo“, ali predstavlja i odraz dubokih razmimoilaženja oko „prirode“ režima koji su u EU prihvatljivi. Otpor mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, pomalo kao i simbolu neliberalne demokratije, jeste jak, konstatuje naš sagovornik.

Komentarišući izbor Olivera Varheljija za komesara EU za proširenje, Savković kaže: „On je, ipak, prihvatljiviji – godinama je u Briselu, i nije neposredno učestvovao u gušenju sloboda u Mađarskoj, i ne treba smetnuti s uma da mu, makar nominalno, Orban neće biti „šef“.

– U radu i ocenama Komisije sada je toliko „inputa“, pa će biti teško „frizirati“ podatke, a ne bi bilo dobro da je Mađarska „ostala“ bez komesara, jer bi se time otvorila nova kriza u Uniji, konstatuje sagovornik Danasa.

Marić: Mediji malo preterali

Sena Marić, viša istraživačica Centra za evropske politike, ocenjuje za Danas da su pojedini mediji „malo preterali“ prenoseći da je nova predsednica EK u svom uvodnom govoru rekla da je proširenje jedan od prioriteta EU. „Zapravo, ona reč proširenje nije ni pomenula, već je ponovila ono što je rekla i u prethodnim izlaganjima. Prioriteti nove Komisije su klimatske promene, digitalizacija/veštačka inteligencija, konkurentnost i investicije, ekonomska i monetarna unija, migracije, javno zdravlje i smanjenje siromaštva. Interesantno je primetiti da je i u ovom govoru Zapadni Balkan stavljen u geopolitički kontekst, kao način da EU postane značajniji globalni akter“, ističe naša sagovornica. Marić smatra da je odbacivanje kandidata za evrokomesare iz Rumunije i Bugarske bilo očekivano, „imajući u vidu ulogu i mandat EP, dok je odbacivanje francuske kandidatkinje ipak bilo iznenađenje, imajući u vidu njenu izrazitu proevropsku orijentaciju i prethodno iskustvo, i može se tumačiti u kontekstu francusko-nemačkih trzavica i potkusurivanja – osveta nemačkih konzervativaca za francusko odbacivanje Manfreda Vebera za predsednika EK“, objašnjava ona.