Uslov – odlaganje ratifikacije i primene do pune saradnje s Hagom

Izvori u Evropskoj komisiji u Briselu rekli su agenciji Beta da „ništa ne znaju o izvoru ’spekulacija’ s tim u vezi“ u nekim srpskim medijima. Oni su istakli da evropski komesar Oli Ren smatra da uslov pune saradnje s Haškim tribunalom može ostati na snazi i posle potpisivanja sporazuma sa Srbijom i biti proveren do ratifikacije u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica. Ujedno, kako je naglašeno, u Briselu i evropskim prestonicama očekuju i jasan odgovor vlasti u Beogradu da su rešene i spremne da potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji bi ubrzo mogao Srbiji da omogući i da dobije status kandidata za članstvo. Visoki predstavnik EU Havijer Solana i drugi evropski zvaničnici su bili u vezi s holandskim funkcionerima, uključujući parlament u Hagu, gde postoje najveći otpori potpisivanju sporazuma sa Srbijom ako pre toga u zatvoru Haškog tribunala ne bi bio optuženi Ratko Mladić.

JOVANOVIĆ: Predsednik mora da iskoristi priliku

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je juče da predsednik države mora da iskoristi šansu i da potpisivanjem SSP približi zemlju Evropi. „Predsednik ima pravo da potpiše sporazum i treba da učini sve kako bi, zajedno sa Evropom koja razume naše probleme, obezbedio građanima Srbije sigurniju evropsku budućnost“, rekao je Jovanović tokom posete Svilajncu.

Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union za Danas je prokomentarisao različite argumente koji su se ovih dana čuli u vezi s mogućnostima i kapacitetom tehničke vlade da njen vicepremijer potpiše SSP, ili da to prepusti predsedniku Tadiću, koji bi mogao da ga potpiše na osnovu Bečke konvencije.
Prema Ivoševićevom mišljenu, tehnička vlada, odnosno ovlašćeni vicepremijer Đelić, mogao bi da potpiše SSP, ali i sve dokumente koji su hitni i neodložni. On kaže da potpisivanje ne bi bilo u neskladu s Ustavom i Zakonom o vladi, a da bi se moglo polemisati da li to treba ili ne treba uraditi.
– Potpisivanje sporazuma nije dovoljno, potrebna je i ratifikacija. Tokom interregnuma u kojem nemamo organe punog kapaciteta, između Vlade i parlamenta trebalo bi da se primenjuje pravilo o spojenim sudovima, odnosno ako je nešto hitno za Vladu mora da bude hitno i za parlament. Vlada bi trebalo da proceni da li je potpisivanje SSP hitan ili neodložan posao i da postupa u skladu s tim, a parlament bi trebalo da je prati u tome, jer parlament koji je raspušten ne prestaje da postoji, a poslanicima mandat prestaje tek kada je izabran nov saziv skupštine. Tehnička skupština može da radi kada je neki neodložan posao u ptanju, ali ne obavlja poslove koji su joj u nadležnosti u punom mandatu – objasnio je Ivošević.
Prema njegovim rečima, član 17 Zakona o vladi je odredio šta znači hitan posao za Vladu, ali kako ne postoji zakon o Narodnoj skuštini ne znamo šta je hitno za Skupštinu, pa bi trebalo da se primenjuje pravilo o spojenim sudovima. On je citirao član 109. Ustava u kojem piše da raspuštena skupština obavlja samo tekuće ili neodložne poslove. Ipak, kazao je, ti neodložni poslovi se ne znaju jer ne postoji zakon o parlamentu, ali da mogu biti identifikovani na osnovu Zakona o vladi.
Ivošević kaže da bi i predsednik Srbije mogao da potpiše SSP na osnovu Bečke konvencije i da je to u skladu s Ustavom, jer predsednik predstavlja Republiku. On kaže da međunarodne konvencije, prema Ustavu Srbije, imaju jaču pravnu snagu od zakona i sastavni su deo našeg unutrašnjeg pravnog sistema, u čijem su vrhu Ustav i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava, a iza njih su ratifikovani međunarodni ugovori, pa tek onda zakoni.