Uslov Srbije za iskopavanje litijuma – fabrika baterija i električnih automobila

Vučić kaže da su strane fondacije plaćale vođe protesta protiv eksploatacije litijuma i Rio Tinta, a da su građani poverovali u teorije zavere. Krajem decembra prošle godine, nekoliko meseci pred predsedničke izbore, Vučić je govorio drugačije.

„Naše je da slušamo ljude i da koliko god je moguće njihovu volju poštujemo. Kad nisu u pravu, onda da razgovaramo sa njima i pokušamo da objasnimo šta je to što možemo da uradimo“, rekao je tada Vučić.

Predsednik je, posle masovnih protesta u decembru, vratio Skupštini sporni Zakon o eksproprijaciji i zatražio od Vlade da parlamentu predloži izmene spornog Zakona o referendumu. Vlada Srbije je na sednici 20. januara donela odluku o prekidu saradnje sa Rio Tintom.

„Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Republici Srbiji“, izjavila je tada premijerka Ana Brnabić i dodala da niko drugi nije tražio pravo na istraživanje litijuma u Srbiji.

Demostat je i tada pisao da je eksploatacija litijuma osetljiva tema i da vlast neće ništa činiti po tom pitanju dok ne prođu aprilski izbori jer Vučić nije želeo da izgubi glasove, ali da srpske vlasti najverovatnije neće zauvek zatvoriti vrata iskopavanju litijuma u Srbiji. Diplomatski izvori tvrde da ne postoje garancije da će srpski zvaničnici odustati od započete saradnje sa britansko-australijskom korporacijom Rio Tinto, čija reputacija na svetskom nivou je sporna i nimalo zavidna.

U diplomatskim krugovima se i početkom godine spekulisalo da će Evropska unija ohrabrivati Vladu Srbije da ne odustaje od iskopavanja litijuma, te da će to činiti i SAD, koja smatra da je litijum razvojna šansa za Srbiju, ali uz poštovanje ekoloških standarda.

Konačna sudbina projekta u dolini Jadra u izvesnoj meri će zavisiti od intenziteta otpora ekoloških udruženja i građana. Država će, kao i početkom ove godine, voditi računa o rejtingu aktuelnog predsednika, tako da će se gledati scenario koji bi doneo najmanje štete u tom smislu.

Zato se ne isključuje mogućnost da Srbija okrene leđa Rio Tintu i da za iskopavanje rude jadarit, kombinacije litijuma i bora, bude pronađena neka pogodnija svetska kompanija. Nije isključena ni opcija da ta nova firma bude samo paravan kompanija za Rio Tinto.

Demostat je u novembru pisao o potencijalnim partnerima iz Nemačke i nemačko-australijskoj kompaniji Vulcan Energy Resources. Prema izveštavanju nemačkih medija, u VUL.AX-u tvrde da mogu da obezbede karbonski neutralan litijum, što bi značilo smanjenje emisija ugljen-dioksida na najmanju moguću meru. Navedeni cilj, tvrdi se, može biti ostvaren ukoliko se prilikom eksploatacije koristi geotermalna energija.

Spekuliše se i da su mnoge kineske kompanije zainteresovane za kopanje jadarita jer je u toj državi omasovljena proizvodnja litijumskih baterija, koje se koriste, između ostalog, za električne automobile.

Kineske kompanije već su vlasnici brojnih rudnika litijuma u Australiji i Južnoj Americi, zbog čega Zapad smatra Peking najvećim konkurentnom u trci za litijum. Između ostalog, Evropska unija ne krije da ozbiljno računa na što masovniju proizvodnju električnih vozila kako bi se ostvarili ambiciozni ciljevi očuvanja životne sredine.

Tako je EU prošle godine uvrstila litijum na listu ključnih sirovina za „zelenu agendu”, a procenjuje se da će Evropi do 2030. godine biti potrebno čak 18 puta više litijuma u poređenju sa aktuelnom situacijom, i 60 puta više do 2050. godine.

Štaviše, prestižne kompanije za proizvodnju automobila poput Forda, Volksvagena, BMV-a, Mercedesa i Jaguara, sve češće na tržištu lansiraju modele sa električnim motorima, ali su baterije i dalje ograničavajući faktor, budući da postojeće količine litijuma ne mogu da zadovolje potrebe proizvodnje.

Ukoliko srpske vlasti stupe u pregovore za pronalaženje alternative kompaniji Rio Tintu, nemačke i kineske kompanije bi mogle da ponude zatvaranje čitavog kruga proizvodnje. To znači da i jedni i drugi imaju mogućnost da pored rudnika investiraju u fabriku litijumskih baterija i pogona za proizvodnju električnih automobila koji koriste takve baterije.

Takođe, od početka rata u Ukrajini postoji interesovanje američkih kompanija koje proizvode baterije i električne automobile za ulaganje u Srbiji. Jedna od njih je kompanija Rivian, proizvođač električnih avanturističkih vozila, koja je u septembru najavila da će otvoriti istraživačko-razvojni centar u Beogradu.

Upravo to je, ističu izvori Demostata, glavni uslov države da se uđe u projekat eksploatacije litijuma. Kako navode, država neće pristati na ugovor koji bi podrazumevao da se litijum kopa u Srbiji i potom izvozi, kako bi se dalje prerađivao u nekoj drugoj državi. Srbija će, kako uveravaju izvori Demostata, tražiti da se kod nas otvore fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.

Demostat je u novembru pisao o potencijalnim partnerima iz Nemačke i nemačko-australijskoj kompaniji Vulcan Energy Resources. Prema izveštavanju nemačkih medija, u VUL.AX-u tvrde da mogu da obezbede karbonski neutralan litijum, što bi značilo smanjenje emisija ugljen-dioksida na najmanju moguću meru. Navedeni cilj, tvrdi se, može biti ostvaren ukoliko se prilikom eksploatacije koristi geotermalna energija.

Spekuliše se i da su mnoge kineske kompanije zainteresovane za kopanje jadarita jer je u toj državi omasovljena proizvodnja litijumskih baterija, koje se koriste, između ostalog, za električne automobile.

Kineske kompanije već su vlasnici brojnih rudnika litijuma u Australiji i Južnoj Americi, zbog čega Zapad smatra Peking najvećim konkurentnom u trci za litijum. Između ostalog, Evropska unija ne krije da ozbiljno računa na što masovniju proizvodnju električnih vozila kako bi se ostvarili ambiciozni ciljevi očuvanja životne sredine.

Tako je EU prošle godine uvrstila litijum na listu ključnih sirovina za „zelenu agendu”, a procenjuje se da će Evropi do 2030. godine biti potrebno čak 18 puta više litijuma u poređenju sa aktuelnom situacijom, i 60 puta više do 2050. godine. Štaviše, prestižne kompanije za proizvodnju automobila poput Forda, Volksvagena, BMV-a, Mercedesa i Jaguara, sve češće na tržištu lansiraju modele sa električnim motorima, ali su baterije i dalje ograničavajući faktor, budući da postojeće količine litijuma ne mogu da zadovolje potrebe proizvodnje.

Ukoliko srpske vlasti stupe u pregovore za pronalaženje alternative kompaniji Rio Tintu, nemačke i kineske kompanije bi mogle da ponude zatvaranje čitavog kruga proizvodnje. To znači da i jedni i drugi imaju mogućnost da pored rudnika investiraju u fabriku litijumskih baterija i pogona za proizvodnju električnih automobila koji koriste takve baterije.

Takođe, od početka rata u Ukrajini postoji interesovanje američkih kompanija koje proizvode baterije i električne automobile za ulaganje u Srbiji. Jedna od njih je kompanija Rivian, proizvođač električnih avanturističkih vozila, koja je u septembru najavila da će otvoriti istraživačko-razvojni centar u Beogradu.

Upravo to je, ističu izvori Demostata, glavni uslov države da se uđe u projekat eksploatacije litijuma. Kako navode, država neće pristati na ugovor koji bi podrazumevao da se litijum kopa u Srbiji i potom izvozi, kako bi se dalje prerađivao u nekoj drugoj državi. Srbija će, kako uveravaju izvori Demostata, tražiti da se kod nas otvore fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.
Meštani tvrde da Rio Tinto i dalje kupuje imanja

Predstavnici Saveza ekoloških organizacija Srbije, koji smatraju da bi rudnik litijuma u dolini Jadra bio poguban po životnu sredinu, tvrde da Rio Tinto i dalje kupuje imanja u dolini Jadra, iako je premijerka Ana Brnabić pre skoro godinu dana navodno stavila tačku na taj projekat, dok je vlada ukinula uredbu o Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i preradu rude jadarit.

Savez ekoloških organizacija, koji okuplja meštane iz delova Srbije u kojima je planirano rudarenje, 27. novembra je organizovao protest ispred Nemanjine 11 jer su, kako su naveli, sigurni da Vlada Srbije nije odustala od namere da stranim kompanijama omogući eksploataciju jadarita. Na protestu je zatraženo da Rio Tinto prestane sa istraživanjem litijuma, da se usvoji narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora i da iz Srbije odu rudarske kompanije.

Narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma predata je Skupštini Srbije, ali se parlament do sada, iako je probijen zakonski rok, nije izjasnio. Inače, Vučić je, upitan šta misli o zahtevu da se trajno zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji, rekao da bi osobi koja to dozvoli trebalo staviti ludačku košulju.

Rio Tinto je, kako je u februaru ove godine pisao nedeljnik Vreme, praktično završio Studiju o uticaju na životnu sredinu, ali ona nije podneta jer je projekat u januaru obustavljen. U dokumentu do kojeg je Vreme došlo, priznaju se brojni negativni uticaji na životnu sredinu, uz navode da je ekonomsko-sociološki uticaj na stanovništvo jedino što donosi benefite.

Čeka li Srbiju ekološka katastrofa ili ekonomski oporavak i prosperitet, pitanje je koje i dalje visi u vazduhu. Ekološki aspekt projekta je široj javnosti izuzetno sporan, ali je činjenica da bi ekonomski efekat bio veoma značajan za malu zemlju kakva je Srbija.