Uslovljavanjem Srbije do tehničkog dijaloga

Vahlund je prekjuče rekao da se ne nada da će Švedska tokom svog šestomesečnog predsedavanja EU postići evropski konsenzus o statusu Kosova, a to je, po njegovom mišljenju razlog zbog koga EU ne može Kosovu da ponudi isti „plan puta“ i u procesu olakšavanja viznog režima.

– Kosovo treba da prihvati da nije bilo dovoljno aktivno da bi postiglo podršku za svoj slučaj. Švedska, Velika Britanija ili Francuska su na međunarodnom nivou radile pokušavajući da dobiju međunarodnu podršku za nezavisnost Kosova i državni suverenitet. Ali, Kosovo mora više da radi, trebalo bi da ima aktivniju politiku, kazao je Vahlund i dodao da se i dalje pregovara sa pet zemalja članica EU koje se ne slažu sa priznavanjem nezavisnosti Kosova. On je naveo da Kosovo nema biometrijske pasoše, da pogranična policija ne funkcioniše, da treba doneti još mnogo zakona i sprovesti niz reformi.

Sa druge strane Vedran Džihić, koautor studije Fondacije Fridrih Ebert o političkom napretku Kosova, u kome je naveden i niz kritičkih osvrta kada je reč o stanju u Pokrajini, za Dojče vele navodi da glavni cilj švedskog predsedavanja EU treba da bude integracija Kosova. On smatra da bi i dalji napredak Srbije ka EU trebalo usloviti dijalogom sa Prištinom.

– Mislim da se sa Karlom Biltom, dobrim poznavaocem Balkana na čelu EU, otvorio mali prozor. Neophodno je, s jedne strane početi razgovore o SSP-u, a s druge strane EU mora da zauzme jasniju poziciju o viznim olakšicama. Međutim, mnogo toga će, i za vreme švedskog predsedavanja, zavisiti od Beograda koji i dalje pokušava da blokira čitavu stvar, kaže Džihić.

S obzirom da nisu sve članice EU priznale Kosovo, postavlja se pitanje kako je uopšte moguće izvesti približavanje Kosova EU?

Džihić, međutim, smatra da treba da se ide na dva koloseka, odnosno da se i Srbija i Kosovo, odvojeno, približavaju EU. On ipak priznaje da to nije najsrećnije rešenje.

– Moramo se zadovoljiti polovičnim rešenjima. Ovde treba biti pragmatičan, slažu se mnogi stručnjaci za Balkan. S jedne strane trebalo bi nastaviti proces integracije Srbije, ali treba naći načina i za što brži i efikasniji put Kosova u EU, kao što je to bio slučaj sa Srbijom i Crnom Gorom. Vremena nema, kriza je, u EU je sve manje volje za proširenje.

Džihić ističe da na Beograd treba da se izvrši pritisak u vezi sa Kosovom, tako što bi se dalji put Srbije uslovio praktičnim, tehničkim dijalogom na različitom nivoima sa Prištinom.

Jeremićeva diplomatija usporila priznanja

Vedran Džihić kaže da je intenzivna srpska diplomatija na čelu sa Vukom Jeremićem umnogome doprinela tome da se ne dogodi „talas“ priznanja Kosova, kojem se Priština toliko nadala. Srbija će sigurno nastaviti takvu politiku, a mnogo toga će zavisti od odluke Međunarodnog suda 2010. godine. „Potrajaće još mnogo godina dok Kosovo ne bude priznao dovoljan broj članica UN. To je proces koji se postepeno odvija, treba imati strpljenja“, zaključuje analitičar FES-a.

ROAN: Razmena teritorija pogrešna ideja

Priština – Austrijski diplomata ambasador Albert Roan, bivši zamenik posrednika UN za Kosovo izjavio je da je protiv ideje o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, kako je nedavno predložio američka kongresmenka Dana Rorabaker, preneo je prištinski Ekspres. „Moj stav je vrlo čvrst – ja sam protiv te ideje. Ne smatram da je razmena teritorija rešenje“, rekao je Roan za prištinski Ekspres i dodao da prema njegovim saznanjima, niko od onih koji su uključeni u donošenje odluka ne podržava tu ideju.