Delegacija Kosova će razgovore s Beogradom voditi u kreativnom i pozitivnom duhu. Očekujem da će se srpska strana uključiti u zajednički, konstruktivni doprinos nastojanju da se ostavi za sobom remetilačko nasleđe iz bliže i dalje prošlosti. Na budućnost možemo da utičemo i da je učinimo boljom. Prošlost je bila tragična za nas na Kosovu, ali na nama je da to sad promenimo i da budemo realni i konstruktivni u izgradnji i saradnji naših država.
U predstojećem dijalogu Prištine i Beograda u Briselu isključivo će se razgovarati o tehničkim pitanjima, bez zadiranja u pitanja nezavisnosti, suvereniteta, nedeljivosti i teritorijalnog integriteta Kosova, što je već neopozivo rešeno, kaže Edita Tahiri, potpredsednica kosovske vlade i šefica pregovaračkog tima Prištine u predstojećim razgovorima s Beogradom, specijalno za Danas.
U porukama iz Beograda ukazuje se na to da će tokom razgovora o tehničkim pitanjima iz svakodnevnog života neminovno morati da se dotaknu i statusna pitanja za koja kažete da su neopozivo rešena.
– Vlada Kosova prilazi dijalogu u Briselu s uverenjem da će to predstavljati doprinos normalizaciji odnosa Kosova sa Srbijom. Kao što je poznato, taj koncept dijaloga o tehničkim pitanjima podržala je međunarodna zajednica, pre svega SAD i velika većina članica EU. Pitanje statusa je za nas zatvoreno poglavlje. Nezavisnost Kosova je konsolidovana i priznata u ove tri godine. Posle referenduma u Sudanu, više nismo ni najmlađa država na svetu. Priznanja nam stižu i dalje, tako da predviđeni dijalog u Briselu treba da se odnosi na praktična pitanja koja će unaprediti život građana Kosova i Srbije. To će biti od pomoći našim dvema nezavisnim državama da ostvare svoje evroatlantske ciljeve, a verujem da će pomoći i Srbima iz severnog dela Kosova da prihvate tu realnost. Bili smo konstruktivni i ranije, prihvatali smo sporazume u Rambujeu i Beču, ali druga strana nije bila spremna da zaustavi oružje i da učini da se pregovorima dođe do mira. Spremni smo za razgovor i u sadašnjoj novoj poziciji, kao dve nezavisne države, od kojih se traži da reše sporove oko postojećih tehničkih pitanja iz svakodnevnog života.
U kojoj meri su ugled Kosova i vaša pozicija u dijalogu oslabljeni posle objavljivanja izveštaja o trgovini ljudskim organima i ocena međunarodnih posmatrača o neregularnostima na decembarskim parlamentarnim izborima?
– Haški međunarodni tribunal za ratne zločine već je konstatovao da nema osnova za pokretanje istrage o navodnoj trgovini organima. Mi smo spremni da učestvujemo u svakom daljem postupku istraživanja podataka iz izveštaja i rezolucije Saveta Evrope. Kao vlada bićemo oko toga potpuno otvoreni, a podržavamo rad Euleksa koji je nadležan da sprovede punu, nezavisnu istragu o svim tim optužbama. Istovremeno, radićemo na daljem unapređenju izbornog sistema na Kosovu.
Kako ocenjujete političku poruku koja se šalje iz Beograda odlukom da delegaciju Srbije na razgovorima u Briselu predvodi funkcioner Ministarstva spoljnih poslova?
– Ne mogu da govorim o toj odluci Srbije. Ali, mogu da kažem da odluka moje vlade da za taj posao odredi svog potpredsednika predstavlja indikator za to koliko ozbiljno mi shvatamo taj dijalog, kao i našu odgovornost da se pronađu rešenja za praktična pitanja o kojima će se razgovarati u Briselu. Za to je potreban konstruktivan pristup obe strane. Rekla sam to i tokom razgovora u Stejt departmentu. Želimo da pokrenemo praktična pitanja jer je Kosovo nezavisna država, što je potvrđeno odlukom Međunarodnog suda pravde i pratećom rezolucijom UN. Dijalog u Briselu imaće medijatora iz EU, s agendom koju će morati da prihvate sve tri strane. To konkretno znači da svaka strana može da ima svoje želje, ali predstojeći dijalog imaće svoja pravila i uspostavljene principe. Ne mislim da će biti moguća odstupanja od predviđenog dnevnog reda.
Koliko ste optimistični oko ishoda dijaloga u Briselu?
– Uvek sam optimist. Bila sam to i u onim najtežim vremenima za moj narod, 1999. Vera da ćemo moći sami da odlučujemo o svojoj sudbini, odvela me je u politiku. Mislim da taj optimizam nije bez osnova. Pogledajmo zemlje koje su, posle decenija animoziteta, ratova, silnih žrtava i razaranja, danas prijatelji i saveznici. Nemačka i Francuska nisu u tome jedini primer. To podstiče moj optimizam.
Kada će se to dogoditi sa Srbijom i Kosovom?
– Ne želim da govorim o vremenskoj odrednici. Perspektiva ovog srpsko-kosovskog dijaloga zavisi od stvarne opredeljenosti naših dveju zemalja za evropsku perspektivu. To je presudan faktor koji će stimulisati obe strane da budu konstruktivne i da budu opredeljene za razrešavanje pitanja koja će biti na dnevnom redu u Briselu. Ta konstruktivnost omogućila bi našim državama da se približe Evropi. Ako toga ne bude bilo, izvesno je kakve se posledice mogu očekivati.
Kad ste poslednji put bili u Beogradu?
– Poslednji put bilo je to negde pre 1990. Posle toga više se nisam osećala bezbedno, kao jedan od lidera borbe za nezavisno Kosovo.
Očekujete li da se približava dan kad ćete ponovo doći u Beograd?
– Sigurno, ako dođe do normalizacije odnosa.
Kažete „ako dođe do normalizacije“. Ne kažete „kad dođe“?
– To kažem zato što mogu da govorim samo u naše ime. A, za nas sam sigurna da ćemo u pozitivnom duhu pristupiti ovom dijalogu u Briselu. Naša je želja normalizacija odnosa, zasnovana na principima međusobnog priznavanja i poštovanja onog što je ugovoreno. Mislim da bi željeno rešavanje praktičnih pitanja moglo da dovede do promene stava rukovodstva Srbije. Time ćemo otvoriti novo poglavlje u istoriji naših odnosa. Obe strane moraju odgovorno da pristupe ovom dijalogu. To od nas traže ne samo EU i SAD već i cela međunarodna zajednica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
