foto BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆSudija Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da je pravo na slobodno okupljanje javnost navikla da zove pravom na protest pa se „izgleda kod nas ustalilo da postoji nekakvo pravo na protest, bez obzira gde, kada i na koji način“.
„Ustav ne kaže sve precizno, ali predviđa slobodu koja se naziva slobodom okupljanja i još – mirnog okupljanja građana. Dakle, odmah krećem sa tim akcentom mirno okupljanje. Naravno, kao i većinu tih političkih prava koje Ustav predviđa, predviđa i određena ograničenja, da ne smete da ugrožavate prava drugih građana“, rekao je Petrov, za TV Prva, navodeći da „ne bi želeo da nikom upućuje preterano jake kritike, ali državni ograni moraju da rade svoj posao“.
On je upitao i „ko sve to finansira, da neko može redovno da protestuje, ko su ti ljudi koji imaju vremena da se neprestano bave protestima“, kao i da se protestima „o svemu i svačemu kad god želite, stvara neredovno stanje koje traje“.
„Ima naravno u državi ljude, poput predsednika Republike koji se očigledno, hvala Bogu, ne obaziru na to da li je stanje redovno ili vanredno, oni rade svoj posao. Ali imamo, na žalost, i one koji pretenduju na vlast, a koji očigledno misle da je jedini način da se na vlast dođe neredovnim putem, a onda verovatno i da vlast ostvaruju na isti način“, rekao je Petrov.
Petrov je rekao da on „ne daje političke izjave (jer je sudija Ustavnog suda), kao što neke kolege iz sudstva to čine, ne sme da staje na jednu ili drugu stranu, ali kao običan građanin i kao profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta može da edukuje ljude da svoja prava moraju da ostvaruju na pravom propisani način“.
On je ocenio da „na žalost, u našem društvu već godinama nema ni opozicije, jer opozicija podrazumeva na prvom mestu organizovano delovanje, a sve ovo što vidimo ad hok, takozvano delovanje od dana do dana, od slučaja do slučaja, sve neorganizovano“.
Na pitanje da li se sme blokirati međunarodni koridor i šta policija mora da radi, on je, pozivajući se na Zakon o javnom okupljanu, rekao da „okupljanje nije dozvoljeno na mestu na kojem zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine“.
„Dakle, ne samo na jednoj međunarodnoj saobraćajnici ne možete protestovati, nego čak ni na ulici koja je prometna zato što time ugrožavate bezbednost ljudi koji protestuju, ugrožavate bezbednost i slobodu kretanja i neka druga prava – na zdravlje, život. Postoje, po zakonu, prostori gde se može protestovati“, rekao je Petrov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
