Usvajanje deklaracije naišlo na osudu EU ili čeka izbore u BiH

Juče nismo uspeli da dobijemo odgovor u kabinetu predsednika Srbije o tome da li je Aleksandar Vučić odustao od potpisivanja i usvajanja takvog dokumenta, s obzirom na to da je prošlo više od pola godine od datuma koji je bio gotovo izvestan za potvrdu u parlamentima Srbije i Republike Srpske.

O deklaraciji je poslednji put javno govorila premijerka Srbije Ana Brnabić u martu ove godine, kada je obelodanila da se Srbija u tekstu tog dokumenta bavila i Kosovom, o čemu ranije nije bilo reči, osim u podrazumevajućem kontekstu cilja usvajanja jednog takvog dokumenta, a koji obuhvata navodnu brigu, odnosno pokušaje „sprečavanja asimilacije srpskog naroda na prostorima na kojima žive“. Premijerka je tada rekla da je krajnje vreme za jednu takvu deklaraciju, otkrivajući da je delimična odgovornost na Srbiji zašto dokument još uvek nije potpisan. „Krajnje je vreme za jednu takvu deklaraciju. Svi drugi narodi mnogo više brinu o svom jeziku, pismu, kulturi i tradiciji. Mislim da je tekst deklaracije sada manje-više gotov. Zahvaljujem i predsedniku Srpske Miloradu Dodiku na strpljenju jer smo se mi u deklaraciji malo više bavili Kosovom.

Mesec dana ranije, preciznije na Dan državnosti Srbije, kada je deklaracije trebalo da bude usvojena, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tražio da ne bude objavljena jer je želeo da za ovaj dokument obezbedi što širu podršku u Srbiji, ali i međunarodnoj zajednici. Vučić je tada rekao da nije želeo da tekst deklaracije bude upućen u skupštinsku proceduru, niti Vladi, dok se ne razgovara sa svim važnim političkim činiocima u Srbiji i međunarodnoj zajednici. „Ja sam kriv što danas nije objavljena. Zamolio sam predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da nam dozvoli nekoliko dana ili sedmica, iako smo taj tekst odavno sačinili. Želeo bih da dobijem širu međunarodnu podršku, a ne široku međunarodnu osudu“, naveo je Vučić.

Nakon toga, Aleksandar Vučić se sreo sa nemačkom kancelarkom čak tri puta, a prvi put od kada je tema o deklaraciji aktuelna, baš u februaru. Da li to znači da Vučić nije dobio podršku već najavu osude zbog već gotove a neusvojene deklaracije, javnosti nije objašnjeno.

S druge strane, spekuliše se da se deklaracija čuva kao adut za podršku Miloradu Dodiku na predstojećim izborima u oktobru ove godine i da će se priča o njenom usvajanju pokrenuti u sred izborne kampanje. Međutim, postoje i drugačija nagađanja o tome da je predsednik Srbije odustao od deklaracije odnosno od namere, kako kažu naši izvori, zacementiranja Dodika na pozicijama vlasti.

Kako su mediji pisali, u tekstu deklaracije navedeno je da je svrha njenog usvajanja omogućavanje zajedničkog i organizovanog delovanje Srbije i RS sa ciljem sprečavanje asimilacije srpskog naroda. Kao mere za sprečavanje asimilacije srpskog naroda, između ostalog, navedeni su negovanje bliskih odnosa sa matičnom državom, jačanje svesti o zajedničkom poreklu, čuvanje i njegovanje srpske kulture i nacionalnog identiteta i ubrzanje ekonomskog razvoja. Očuvanje i negovanje srpske kulture i nacionalnog identiteta sastoji se od ostvarivanja prava na upotrebu srpskog jezika i ćirilice kao matičnog pisma, prava na izražavanje, izučavanje i razvoj srpske kulture, izučavanje nacionalne istorije, negovanje herojske, pravdoljubive i slobodarske tradicije srpskog naroda i obeležavanje nacionalnih praznika. Sporazumom je predviđeno i uspostavljanje i sprovođenje jedinstvenih programa učenja srpskog jezika, ćiriličnog pisma, istorije, književnosti i kulture, a analizu sadržaja za više predmeta već su počeli predstavnici resornih ministarstava Srpske i Srbije.

Vučić sa Čovićem o održavanju stabilnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče u Beogradu sa hrvatskim članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Draganom Čovićem, sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju odnosa Srbije i BiH, sveukupnim odnosima srpskog i hrvatskog naroda i situaciji u regionu. Vučić je podržao unapređenje odnosa, teritorijalni integritet BiH i saradnju sva tri naroda.

Kako se navodi u saopštenju, dvojica sagovornika posebno su razmatrali zajedničke infrastrukturne projekte, kao i pozitivne rezultate ovogodišnjeg Međunarodnog sajma privrede u Mostaru, na kojem je Srbija bila zemlja partner. Čović je informisao Vučića o važnosti održanja stabilnosti u regionu, posebno nakon izbora u BiH koji će biti održani u oktobru. On je predsednika Srbije upoznao i sa inicijativom Predsedništva BiH za organizovanje Okruglog stola o ciljevima održivog razvoja sa predsednicima Srbije, Hrvatske i Crne Gore koje su, takođe, potpisnice Agende održivog razvoja 2030.