Usvajanje Strategije reforme javne uprave početkom 2021.

„Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u saradnji sa drugim državnim organima pripremilo nacrt ovog dokument i trenutno u toku javna rasprava“, rekla je Obradović agenciji Beta.

Ona je istakla da će ministarstvo i dalje raditi na tome da se ustroji javna uprava po meri svih građana i privrede.

„Tri ključna prioriteta su: da se završi proces reforme sistema plata u javnoj upravi, čiji su temelji postavljeni 2016. godine, da se nastavi i dodatno intenzivira razvoj elektronske uprave i podsticanje građana da koriste e-usluge, kao i da se osnaži podrška opštinama i gradovima, kako materijalno kroz budžetski fond za jedinice lokalne samouprave koji vodi Ministarstvo, tako i kroz stvaranje istinskog partnerskog odnosa Ministarstva i jedinica lokalne samouprave“, rekla je Obradović.

Vlada Srbija je, kako je navela, usvajanjem prve Strategije reforme javne uprave 2014. godine, napustila „zastareli“ pristup javne uprave kao čistog regulatora i započela je proces transformacije javne uprave kao servisa orijentisanog ka svojim građanima, koji je posvećen stvaranju uslova za pružanje kvalitetnih javnih usluga u razumnom roku.

„Podrška EU na ovom procesu je veoma važna, ne samo kroz veliku finansijsku podršku koju godina unazad imamo, nego i kroz razmenu znanja i iskustva i primere dobre prakse, jer su države članice EU prošle slične procese transformacije i njihova iskustva iz prve ruke su od neprocenjivog značaja“, naglasila je ministarka.

Obradović je ocenila da je direktna stručna podrška, koju EU pruža kroz IPA projekte, tvining projekte, program SIGMA, Regionalnu školu za javnu upravu i mnogobrojne druge aktivnosti, korisna zaposlenima u javnoj upravi Srbije u širenju znanja, a time i unapređenju kvaliteta rada.

„To na kraju ima i pozitivan uticaj na kvalitet javnih usluga koje uprava pruža građanima“, kazala je Obradović.

Predviđeno povećanje budžeta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 68 odsto u narednoj godini, prema oceni ministarke trostruko je značajno.

„To pokazuje da se reforma javne uprave nalazi veoma visoko na listi prioriteta Vlade Srbije, što je svakako veoma značajno, jer ovo nije i ne može biti samo proces Ministarstva. Drugo, povećanje sredstava će omogućiti Ministarstvu da realizuje sve planirane aktivnosti što će direktno pozitivno uticati na stepen ispunjenosti aktivnosti u domenu reforme javne uprave“, rekla je ona.

Ukazala je da je to važno jer je u 2020. godini budžet Ministarstva bio umanjen za skoro 450 miliona dinara u cilju otklanjanja štetnih posledica izazvanih pandemijom korona virusa.

„Кonačno, posebno je važno što će i veliki deo sredstava Ministarstvo dalje proslediti jedinicama lokalne samouprave kroz Budžetski fond za Program za lokalne samouprave, koji je u 2020. godini, nakon umanjenja usled pandemije, iznosio 266 miliona dinara“, rekla je Obradović.

Prema njenim rečima, cilj Ministarstva je da kroz povećanje fonda za lokalne samouprave doprinese radu lokalnih samouprava, gde se na najvidljiviji način manifestuje država kao servis građana, jer upravo na tom nivou vlasti građani ostvaruju najveći broj usluga.

Zato se, dodala je, 2020. nastavilo sa otvaranjem jedinstvenih upravnih mesta širom Srbije, gde je, prema ugovorima potpisanim sa lokalnim samoupravama 2018. i 2019, otvoreno 14 jedinstvenih upravnih mesta.

„Osnovna korist za građane i privredu od uspostavljanja jedinstvenog upravnog mesta je ta što im omogućava da sve poslove završe na jednom mestu, odnosno jednom šalteru. Građani se više neće nalaziti u situaciji da ih službenici upućuju od šaltera do šaltera, neretko i od zgrade do zgrade, već će na jednom šalteru predavati zahteve i na istom mestu podizati rešenja“, rekla je ministarka.

Najavila je nastavak akcije podrške pri otvaranju jedinstvenih upravnih mesta, jer je na osnovu raspisanog javnog poziva Ministarstvo odlučilo da za ove namene sa 40 miliona dinara pomognu grad Paraćin, opštine Кosjerić i Topola, gde će se jedinstvena upravna mesta otvoriti 2021. godine.

Ministarka je podsetila i da će Centralni registar stanovništva u punoj meri biti aktivan na proleće 2021. godine.

„Osnovna svrha uspostavljanja Centralnog registra stanovništva je da se omogući građanima da ne idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili određeni postupak, već da se taj zadatak prebaci na organe uprave koji će za građane da prikupe podatke tako što će pristupiti Centralnom registru stanovništva“, kazala je Obradović.

Ocenila je da je Centralni registar stanovništva značajna novina u sistemu Srbije, jer se prvi put na jednom mestu objedinjuju podaci o građankama iz 13 različitih službenih evidencija, koje su vođene od strane različitih institucija, kroz pet baza.

„Uspostavljanjem Centralnog registara stanovništva na jednom mestu će se naći podaci iz registra matičnih knjiga, evidencije o državljanstvu, evidencije o matičnim brojevima građana, evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidencije o ličnim kartama, evidencije o putnim ispravama, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika i evidencije o strancima“, precizirala je Obradović.

Ona je naglasila da Srbija radi na uspostavljanju upravnih sistema poput onih u modernim evropskim državama.

„Moderne države vode računa i o tome kako nešto rade, a ne samo šta rade. U tom smislu, savremeni sistemi javne uprave počivaju na čitavom nizu principa od transparentnosti u radu, odlučivanju, trošenju javnih sredstava, preko inkluzivnog i otvorenog procesa donošenja zakona i svih drugih akata i odluka od važnosti za građane, do jasnih i za sve jednakih procedura za zapošljavanje u upravi, sprovođenje javnih nabavki“, zaključila je Obradović.