Usvojena preporuka za prijem Kosova u Savet Evrope: „Ne treba da idemo na pogrešan put poput Republike Srpske za Kosovo“

Za učešće u današnjoj debati bilo je prijavljeno je 65 poslanika, a podneto je 15 amandmana na tekst predloga za prijem.

Glavna izvestteljka za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani na početku izlaganja kazala je da nema boljeg mesta od Saveta Evrope koje promoviše ljudska prava i vladavinu prava u Evropi.

Navela je da ove godine Savet Evrope proslavlja 75 godina postojanja te da je Kosovo funkcionalna demokratija koja deluje u skladu sa principima poštovanja fundamentalnih prava. „Tamo se poštuju ljudska prava“.

Kosovo, navela je Bakojani, ispunjava sve standarde Saveta Evrope posebno kada je reč poštovanju ljudskih prava manjina.

„Stvarni progres je načinjen“, kazala je Bakojani u uvodnom izlaganju.

Bakojani je konstatovala da je od objavljivanja izveštaja dobila kritike i uvrede na svoj račun, pre svega od predstavnika država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Izveštaj o aplikaciji Kosova, o kojem će glasati Parlamentarna skupština Saveta Evrope, ne dotiče se pitanja priznanja ili ne priznavanja statusa Kosova, već to ostaje prerogativ država, naglasila je ona.

Ovo je komplikovano pitanje sa kojim se nikada nismo suočili i zato smatram da nema boljeg mesta od PSSE za takav razgovor, rekla je Bakojani.

Podsećajući na proces kojim je Komitet ministara SE zatražio od nje kao izvestitelja da sačini izveštaj o aplikaciji Kosova, Bakojani je istakla da je Kosovo funkcionalna parlamentarna demokratija, ali da su konstatovana tri ključna problema – poštovanje odluke Ustavnog suda u slučaju imovine manastira Visoki Dečani, eksproprijacije i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Bakojani je rekla da je Kosovo uspešno rešilo ono što je identifikovano kao najvažniji slučaj kršanje vladavine prava na Kosovu, odnosno primena odluke Ustavnog suda.

Ona je navela da će svaki slučaj nelegalne eksproprijacije imovine biti tema pred Evropskim sudom za ljudska prava, dok je najvažnija tema za srpsku zajednicu ZSO, ugaoni kamen u dijalogu Beograda i Prištine, pomenuvši i deo iz Ohridskog sporazuma da se sve u pregovorima o ZSO mora odvijati unutar dijaloga.

Bakojani je naglasila da je od objave izveštaja dobila brojne kritike i lične uvrede na svoj račun, pre svega od država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Da je Komitet ministara tražio moj stav o državnosti Kosova, nikada ne bih prihvatila ulogu izvestioca, ali ne radi se o tome i ovo smatram kao važan dokaz svog integriteta, rekla je Bakojani.

Pjero Fasino iz Italije rekao je da se prava srpske manjine mogu bolje zaštititi ukoliko Kosovo bude deo Saveta Evrope, a govoreći o ZSO, je rekao da strahuje da će to telo ličiti na Republiku Srpsku (RS), jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH).

Grčki poslanik Aleksis Cipras takođe je rekao da podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Nemački zastupnik Frank Švabe pohvalio je izveštaj o Kosovu i pozvao da „toj zemlji bude omogućeno članstvo“, dok je Žolt Nemer iz Mađarske, kao predstavnik Evropske konzervativne stranke, rekao je da je protiv predstavljenog izveštaja.

Julijan Bulaj iz Rumunije, države koja nije priznala Kosovo, kazao je: „Mi danas branimo prava pojedinca. Kosovo je spremno i zaslužuje da uđe u Savet u Evrope. Ne treba da idemo na pogrešan put poput Republike Srpske za Kosovo“. Dodao je da Srbi takođe treba da budu poštovani i uključeni.

„Naša borba nije za zemlje, već za prava. Ovo je istorisjki dan i mi branimo prava pojedinaca, a ne zemalja ili naroda“, rekao je Bulaji, dodavši da je većina poslanika u PSSE rođena u zemljama koje više ne postoje.

Ova odluka znači više prava za 1,6 miliona ljudi koji žive i čije ranje zaceljuju. „Današnja odluka je početna tačka i očekujemo od Kosova da ispuni reforme. Kosovo je spremno za članstvo u SE, ali mora da obezbedi zaštitu srpske zajednice“, poručio je on.

Pjero Fasino iz Italije je kazao da je situacija na Balkanu daleko od jednostavno. Kosovo ima šansu da bude stabilno, ali da je sporazum između Beograda i Prištine ključan, kao i da je predulsov formiranje ZSO.

Nerea Ahedo iz Španije kazala je kazala da bi Kosovo trebalo u špotpunosti da bude priznato kao država te da ne razume stav svoje države koja Kosovo jipos nije priznala. Ahedo se, navela je, u potpunosti slaže sa argumentima Dore Bakojani.

Biljana Pantić Pilja iz Srbije je ironično kazala da bi želela da čestitka Bakojani na ovome što radi. Navela je kršenja tj to što nije formirana ZSO kao preduslog za dijalog Beograda i Prištine i kao nužan preduslov za poštovanje prava manjine na Kosovu. 

„Čestitam vam na ovome što činite i ući ćete u istoriju zbog kršenja normi međunarodnog prava“, rekla je Pantić Pilja, podsećajući Bakojani da je sama u izveštaju navela tri uslova za članstvo Kosovo.

Pantić Pilja je rekla da je sama Bakojani napisala da je uspostavljanje Zajednica srpskih opština neophodan uslov za efikasnu zaštitu nacionalne manjine.

Ovo je presedan kojim ćete otvoriti Pandorinu kutiju i pitanje je čija zemlja je sledeća koja će iskoristiti ovaj presedan, naglasila je ona, podsećajući na odluku prištinskih vlasti da ne dozvoli uvoz srpske robe i zabranu upotrebe dinara.

Status Saveta Evrope jeste vladavina prava, zašto onda, upitala je predstavnica Srbije Doru Bakojani, „ne govorite o ljudskim pravima Srba i egzodusu Srba sa Kosova zahvaljujući režimu Aljbina Kurtija“.

Kosovo će uvek biti deo Srbije, kazala je Pilja uzvikujući na srpskom na kraju: „Živela Srbija“.

Maja Vukićević iz Crne Gore je navela da je „Kosovo deo naše istorije, moram reći da sam iznenađena jer nisu svi uslovi ispunjeni i pitam se kada će“.

„Moje mišljenje je da ovaj proces ima puno posledica“, upućujući na mogućnost da u slučaju prijema Kosova, Srbija napušta Savet Evrope.

Kimo Kiljunen iz Finske koja je, kazao je, takođe mala zemlja da je pažljivo slušao izlaganje predstavnica Srbije i Crne Gore ispravljajući ih da ovde nije reč o državnosti Kosova. Kiljunen se složio sa izlaganjem Dore Bakojani.

Pre plenarne sednice Politički komitet PSSE odbio je sve amandmane srpske i italijanske delegacije kojima je pokušao da se tekst predloga ublaži i da se odluka o prijemu Kosova odloži dok Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija „ne utvrdi ili odobri status Kosova i Metohije“.

Srbija je tražila i da se predloženi tekst izmeni tako da osnivanje ZSO bude preduslov za nastavak procesa razmatranja zahteva Kosova za članstvo, a ne „post-pristupna obaveza“, kako stoji u preporuci.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je rekao da će zahtev Kosova danas proći glasanje u PSSE ali da će se glavna bitka voditi 16. maja kada će o tome odlučivati Savet ministara. On je naveo da bi zbog angažovanja Francuske ova tačka mogla da bude sklonjena sa dnevnog reda, odnosno da se odloži odlučivanje.