Usvojena rezolucija, EP poziva vlast da reši slučaj Savamala

Poslanici ovog odbora EP su sa 55 glasova „za“ i dva „protiv“ usvojili predlog rezolucije o kojoj će se naknadno izjasniti parlament EU na plenarnom zasedanju.

Srbija načinila važan napredak na putu ka članstvu u EU, ocenjuje se u dokumentu, o čemu svedoči i otvaranje poglavlja u pregovorima, ali se podvlači nužnost daljih reformi naročito u vladavini zakona i podstiče Srbija da gradi dobre odnose u regionu gde ponovo izbijaju nacionalističke napetosti.

Takođe se ističe da je „Srbija preduzela važne korake za normalizaciju odnosa s Kosovom“, da napreduje u stvaranju delotvorne tržišne privrede i da je u zemlji „poboljšana ukupna ekonomska situacija“. U nekim od 325 amandmana podnesenim na taj predlog rezolucije, zatraženo je da vlasti u Prištini hitno prihvate izradu statuta i formiranje Zajednice srpskih opština.

Predlog rezolucije je izrađen na temelju izveštaja koji je pripremio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister i u njemu se podvlači da pomak Srbije ka članstvu u EU neposredno zavisi od sprovođenja reformi i to posebno onih vezanih za nezavisnost pravosuđa, suzbijanje korupcije i normalizaciju odnosa s Prištinom, prenosi Beta.

U raspravi je rečeno i da EU u dijalogu Beograd-Priština ne sme stajati na bilo čiju stranu, jer je situacija i dalje „zapaljiva“, a tako je ocenjeno i stanje u drugim delovima regiona. U amandmanima je najviše insistirano na vladavini zakona, poštovanju prava manjina i „ranjivih grupa“, kao i slobodi medija. U dokumentu se izražava „zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije“, odaje se priznanje vlastima Srbije za suzbijanje organizovanog kriminala i traži da se „za sporne događaje u (beogradskoj) četvrti Savamala brzo nađe rešenje“.

U nekoliko amandmana je „izražena zabrinutost zbog toga što vlasti nisu privele pravdi organizatore nezakonitog rušenja imovine“ u Savamali. Evropski parlament „poziva Srbiju da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom Evropske unije, uključujući politiku prema Rusiji“, na to su ukazali i poslanici u raspravi, mada se čulo i mišljenje da se tu mora ići obazrivo i uvažiti „odnosi prijateljstva s Rusijom stari stotinama godina“.

Najveći broj amandmana su podneli poslanici iz Hrvatske koji su ponovo tražili da Srbija reši otvorene probleme sa susedima, kao što su utvrđivanje granica, sukcesija SFRJ, vraćanje kulturnih dobara, otvaranje jugoslovenskih arhiva, ukidanje ovlašćenja srpskog zakona o ratnim zločinima i za pokretanje istraga na području bivše Jugoslavije.

I u amandmanima i u raspravi je ipak navedeno da bilateralna pitanja moraju biti rešena, ali ne na štetu pregovora Srbije o članstvu s EU. Evroposlanici u usvojenom dokumentu „ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja slobode izražavanja i slobode medija i snažno predočavaju činjanicu da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje izazivaju zabrinutost“. Oni pozivaju vlasti Srbije da istraže svaki napad na novinare ili medije, da potpuno sprovedu zakone o medijima, i da obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija. U nacrtu rezolucije se „primećuje da nezavisnost pravosuđa nije zajemčena u praksi, iako je došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno u usaglašavanju sudske nadležnost i podsticanju dolaska na položaje na temelju zasluga“.

Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, da su smanjeni unutrašnji i spoljnotrgovinski manjkovi i dugovi.
Evroposlanici izražavaju zadovoljstvo što je u Srbiji usvojen akcioni plan za zaštitu nacionalnih manjina, a ocenjuju da je „u Vojvodini očuvan visok nivo zaštite manjina, dok je međunacionalna situacija dobra“.