Usvojena Strategija za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini poručila da 2025. godina nije ciljni datum već realistična perspektiva. Evropski komesar Johanes Han ističe da će Evropska komisija pružiti pomoć zemljama Zapadnog Balkana u ključnim oblastima.

Strategija predviđa da Srbija može potencijalno biti spremna za ulazak u EU do 2025. godine. Primena pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine mora biti u primeni u trenutku zatvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom, navodi se u strateškom dokumentu Evropske komisije.

Strategija navodi da bez sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kroz dijalog kojem posreduje EU, ne može biti trajne stabilnosti u regionu: „Sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan, kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na putu ka EU.“

Međutim, da bi Srbija i Crna Gora ispunile obaveze potrebne za ulazak u EU do 2025, moraju prvo ispuniti prelazna merila, posebno u oblasti poglavlja o vladavini prava.

Komisija bi zatim trebalo da sačini dokument koji bi trebalo da dâ procenu uticaja budućeg proširenja na ključne oblasti politike EU, kao što su poljoprivreda, koheziona politika i budžet.

U tom trenutku, navedeno je u Strategiji, Srbija bi trebalo da ima već „konkretan napredak u pogledu pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom“.

Neophodan sporazum o normalizaciji odnosa s Prištinom

Kada se zatvore sva poglavlja u pregovorima, uključujući i postojeće rezultate primene reformi, zemlje-članice će biti u poziciji da se dogovore o zatvaranju pregovora, pri čemu će u slučaju Srbije biti neophodno da je „pravno obavezujući sporazum o normalizaciji sa Prištinom postignut i da se primenjuje.“

Zatim, kako predviđa strtegija proširenja, pristupni Ugovor može biti potpisan.

„Kad se završi ratifikacija pristupnog ugovora u svim zemljama, posle mišljenja Komisije, pristanka Evropskog parlamenta i odluke Evropskog saveta, doći će do prijema novih članica“, zaključuje se u Strategiji.

„Uz jaku političku volju, ispunjavanje stvarnih i održivih reformi i konačno rešenje sporova sa susedima, Srbija i Crna Gora mogu potencijalno biti spremne za članstvo do ovog datuma“, navodi se takođe u usvojenom tekstu strategije proširenja na Zapadni Balkan.

Kada je reč o narednim koracima za zemlje Zapadnog Balkana, dokument navodi da će sve zemlje regiona imati šansu da napreduju na evropskom putu i to na osnovu svopstvenih dostignuća i brzinom koju same odrede.

„Srbija i Crna Gora su trenutno lideri u procesu. Albanija i Makedonija prave značajne korake na svom evropskom putu, a Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje njihovih pristupnih pregovora na osnovama ispunjenih uslova. Komisija će početi da sprema mišljenje o zahtevu BiH za članstvo čim dobije kompletne odgovore na upitnik. Sa održivim napretkom BiH bi mogla da postane kandidat za članstvo. Kosovo ima mogućnost za održiv napredak kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i napredak ka evropskom putu kada to dozvole objektivne mogućnosti. Takođe, Kosovo će u mnogome imati dobrobit kroz konačni dogovor o normalizaciji sa Srbijom“, navodi se u tekstu startegije.

EU mora da ostane verodostojna i fer 

U delu teksta Strategije Evropska komisija naglašava da, iako je perspektiva proširenja prevashodno u rukama zemalja Zapadnog Balkana, sama EU mora da ostane „verodostojna, čvrsta i fer“ i da „pojača“ svoje politike u cilju podrške transformativnim procesima u regionu.

U strategiji se navodi šest oblasti na kojima će EU da pojača svoju podršku i pomoć regionu, počev od jačanja vladavine prava, jačanja bezbednosti i rešavanja pitanja migracija, jačanja transportne i energetske povezanosti regiona, pokretanja digitalne agende Zapadnog Balkana, do podrške pomirenju i dobrosusedskim odnosima.

Strategija jasno naglašava da neće biti novih ulazaka u EU sve dok se ne reše bilateralni problemi, pogotovo nerešena pitanja granica zemalja kandidata za članstvo.

„Ako za otvorena pitanja granica nema rešenja kroz bilateralne pregovore, strane bi trebalo da se obrate za obavezujuću arbitražu“, navodi se u strategiji.

U Evropskoj komisiji naglašavaju da ovaj dokument potvrđuje evropsku perspektivu regiona kao „geostratešku investiciju u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu zasnovanu na zajedničkim vrednostima“.

„Investiranje u stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana znači investiciju u bezbednost i stabilnost EU. Iako u ovom mandatu neće biti proširenja, Evropska komisija planira unapred evropski put Zapadnog Balkna. Uz jaku političku volju, stvarne i održive reforme i konačna rešenja za razmirice sa susedima, Zapadni Balkan može da napreduje na evropskom putu. Da li će to biti postignuto, zavisiće od objektivnih merila. Evropska komisija će biti striktna, ali fer“, poručio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker povodom objavljivanja strategije.

Portal Eurostat napravio je infografike zemalja Zapadnog Balkana sa svim njihovim karakteristikama.

Reagovanja

Fabrici: Strategija kao nju dil

Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici ocenio je danas u EU centru u Beogradu da Strategija proširenja EU na zapadni Balkan predstavlja Novi dogovor (New deal) jer nudi da se „šestorka Zapadnog balkana“ približi EU.

Dobra vest za Srbiju je naznačen indikativni vremenski okvir za 2025. godinu kao mogući datum članstva ako se ispune uslovi.

Fabrici je najavio i da će komesar Johanes Han sutra iz Strazbura doći u Beograd kako bi predstavio detaljnije danas usvojeni dokument.

Joksimović: Strategija dobra vest

Ministarska za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je danas da je usvajanje Strategije proširenja EU na zapadni Balkan dobra vest i najsnažnija politička poruka Evropske komisije i EU, izraz političke volje i saglasnosti Unije da se nastavlja politika proširenja.

Ona je u EU info centru u Beogradu izjavila da je u dokumentu ostala formulacija „predvodnika“ za Srbiju i Crnu Goru, što je dobro jer je ostao princip uvažavanja realnog napretka svakog kandidata pojedinačno.

Joksimović je dodala da je dobro što je predočen niz aktivnosti koji bi doveli do pripreme Srbije za članstvo u okvirnom roku do 2025. godine.