Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS„Uticaj Evropskog parlamenta i nas koji sedimo u njemu na Srbiju je veoma ograničen.
Kada u nekoj zemlji postoji očigleda volja stanovništva i političara da postanu deo Evropske unije mi možemo da im pomognemo da napreduju. Ali kada je neka zemlja, kao Srbija, samo u teoriji zainteresovana za članstvo a vladajuća stranka ne pokazuje interesovanje da se ubrza pridruženje EU, mi ne možemo da namećemo uslove Srbiji“, istakao je Tomas Vajc, poslanik Evropskog parlamenta i kopredsednik Evropske zelene partije u razgovoru za Danas.
Tokom kratke posete Srbiji, Vajc je odgovorao na pitanja Danasa, između ostalog i o tome šta Evropski parlament kao i evropska porodica zelenih stranka mogu da urade po pitanju izbornih uslova u Srbiji.
– Mi u evropskoj zelenoj partiji podržavamo naše članice bez ozbira na to da li su one iz zemalja koje su deo Evropske unije ili ne. Možemo da pomognemo povezivanjem, edukacijom, međunarodnom medijskom pažnjom. Dolaskom u Srbiju, sastancima sa ovdašnjim aktivistima i odlaskom na konferencije, nadam se da i ja pomažem da se privuče međunarodna pažnja za borbu koja se vodi u Srbiji. U evropskom parlamentu je nešto drugačija priča. Naš uticaj na Srbiju je veoma ograničen. Crna Gora je, recimo, takođe politički raznovrsna i postoje brojne kontroverze ali većina stanovništva i političara tamo iskazuje jasnu volju da postanu deo EU. Kada takva volja postoji, mi možemo da pomognemo, možemo da postavljamo uslove koje država mora da ispuni kako bi se priključila EU, možemo da pitamo „da li ćete uhapsiti mafiju ako želite u EU?“. U Srbiji to ne možemo – naveo je Vajc.
On je podsetio i na brojne fondove i finansijsku pomoć koju EU pruža Srbiji kao jedan od vidova pritisaka odnosno uslovljavanja neke države da poštuje pravila Unije, ali naglasio da nije moguće ni prekinuti dotok ovih sredstva građanima.
– Ljudi u EU su često veoma svesni korupcije koja u Srbiji postoji i da novac koji se obezbeđuje kroz razne fondove ne završi na pravom mestu. Ali mi i pored toga ne možemo da prekinemo da šaljemo ova sredstva jer su ona neophodna građanima Srbije, do njih dolazi barem 40 do 50 odsto tog novca i to pomaže da se neki projekti realizuju – naveo je Vajc.
Tokom svoje posete Srbiji, Vajc je imao prilike da obiđe lokaciju divlje deponije na zaštićenom području bare Reva, da vidi ekološke probleme u Kragujevcu, uveri se koliko je zagađenje koje potiče sa deponije u Vinči. Zbog toga on ocenjuje ekološku situaciju u Srbiji kao jako lošu i zapuštenu.
– Stanje životne sredine je loše. Izraženo je zagađenje vazduha, vode, zemljišta – gde god da pogledate, vide se problemi. Ali glavni i ključni problem je u nedostatku napretka. U celom regionu postoje problemi životne sredine iz prošlosti ali u Srbiji ne vidim nimalo namere da se to reši u budućnosti, da se problem zaista preuzme i nađe rešenje. Drugi glavni problem je u disfunkcinalnosti insitucija. One ne ulažu dovoljno napora da nametnu vladavinu prava u svim sektorima. Ta disfunkcionalnost je problem za društvo u celini – rekao je evroposlanik.
Na pitanje kakvo ocenjuje odgovor vlasti i vladajuće stranke na ključne ekološke probleme u proteklom periodu, Vajc ističe da „ne zna dovoljno“ o načinu na koji se vladajuća Srpska napredna stranka odnosi prema pitanjima životne sredine, ali da, ko god bio na vlasti, mora da osigura poštovanje zakona, što u Srbiji nije slučaj kada je u pitanju životna sredina.
– Obaveza je onoga ko upravlja zemljom, ko god to bio, da obezbedi da se zakoni poštuju i primenjuju. Očigledno je da u Srbiji toga nedostaje i to je odgovornost Vlade – ukazao je Vajc.
Vajc je tokom svoje posete pohvalio i pojavu velikog broja novih ekoloških pokreta, incijativa za očuvanje životne sredine i rad aktivista u Srbiji, a kroz razgovor sa nama odogovorio je i šta sve programi ovakvih organizacija, moraju da ponude biračima, osim „zelenih politika“ kako bi postigli zapažen uspeh na nekim narednim izborima.
– Glavni izvor briga za sve građane je kvalitet života – i ovo je u velikoj meri povezano sa životnom sredinom – zagađenjem i klimatskim promenama koje građani osećaju na svojoj koži, ali i sa svakodnevnim uslugama – recimo vrtići, dobar obrazovni sistem, dobar zdravstveni sistem, javni prevoz… Ova pitanja kvaliteta života postaju sve važnija a građani Srbije vide poboljšanja po tom pitanju u drugim zemljama ali ne i u svojoj. Zato je jako važno da ekološka pitanja uvek povezujemo sa drugim društvenim pitanjima, naveo je kopredsednik evropskih Zelenih.
Na pitanje koliko je za taj kvalitet života važna ekonomija, i kakav stav i program po pitanju ekonomije zauzimaju Zeleni, da li je to uvek „levi“ pristup“, Vajc odgovara da to „nije primarna stvar“ u njihovoj politici.
– Primarna su prava građana, ekološka i socijalna pitanja i samo u dobrom balansu svega ovoga država može da se razvija. Ako podstičete samo ekonomiju i pritom uništite prirodu, na kraju gubite. Ako pokušavate samo da zašitite životnu srednu onda nećete moći da razvijate ekonomiju. Treba pronaći balans, naglasio je Vajc.
Poseta Vajca Srbiji za povod je imala prijavu stranke Zajedno za Srbiju za članstvo u ovu porodicu evropskih stranka. Posetom Vajca otpočeo je proces provere ZZS pre nego što članstvo bude odoboreno, a Vajc je za Danas objasnio da bi pristupanje, ukoliko bude odobreno, moglo da se obavi do proleća sledeće godine.
„Ova prva poseta služi da bolje upznamo stranku, a onda započinje formalni proces apliciranja kada trebada dođe i misija koja će proveriti sve činjenice, skenirati stranku dubinski – ko su ljudi koji je čine, kakve su interne demokratske procedure, da li je stranka inkluzivna, kakav program ima. Mi sve to gledamo veoma pažljivo pre nego što primimo nove članove. Ako sve bude dobro, postoji teoretska šansa da ZZS bude kandidat za članstvo, što je već status članstva, na proleće 2022. godine, ako to sve članice izglasaju većinom“, objasnio je Vajc.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
