Ne bi Jakov Milatović pobedio na demokratskim izborima, da je Đukanović diktator: Sagovornici Danasa tvrde da je Milo zapravo „demokratski populista“

Branka Latinović, ambasador u penziji, ističe da o novom predsedniku Crne Gore, Jakovu Milatoviću ne zna puno, ali kaže da joj se njegov govor na proglašenju izborne pobede nije u svemu dopao.

Bio je bez političkog stila, jer takvi događaji zahtevaju prigodniji rečnik, bez toliko oštrih reči, uključujući i reč diktatura.

„Na Balkanu volimo, što bi se reklo, da u svemu ocrnimo onog koji gubi, da ga prikažemo u što gorem izdanju i često zaboravljamo pravo značenje reči koje koristimo. To se odnosi i na korišćenje reči „diktatura“. Volimo mi to, jer deluje na javno mnenje. Samo diktatura podrazumeva odsustvo bilo kakvog pluralizma, uživanja demokratskih vrednosti u bilo kom segmentu. U diktaturi nema političkih partija, nema izbornih kampanja, nema monitoringa izbornog procesa, pluralizma medija…nema mnogo toga. Svega toga ima u državama Zapadnog Balkana, uključujući i Crnu Goru, ali je pitanje kvaliteta demokratskog društva u kojem živimo. Ni sve demokratije nisu iste, i zato društva koja nisu zadovoljna njenim stepenom razvoja, teže daljem unapređenju demokratije u punom smislu reči“, navodi Latinovićeva za Danas.

Ona ističe da je sama demokratija proces koji se razvija, unapređuje i nije statična kategorija.

„Otuda razumem izjavu profesora Čupića, i kao profesora i kao istaknutog aktiviste za demokratiju, da pobednik treba da pokaže malo više umerenosti, a i zrelosti. Veoma je važno kako za Crnu Goru, tako i region da se u Crnoj Gori desio zaista demokratski izborni proces, kako tokom kampanje, tako i na dan izbora. Čupić je upotrebio za odlazećeg predsednika Crne Gore da je bio „demokratski populista“, a ne diktator, što je termin vredan pažnje i zaslužuje da o njemu razmislimo“, objašnjava sagovrnica Danasa.

Primećuje da ono što je nedovolno prisutno u fokusu političkih debata u svim državama Zapadnog Balkana jeste zapostavljanje i nestajanje građanskog društva u korist nacionalnog. To isto tako umanjuje naše perspektive na putu ka EU, gde dominiraju građanska društva. To je nešto, kako kaže, nad čime moramo svi da se zamislimo i učinimo napor za povratak građanskog društva u svim segmentima.

Na pitanje da li je Đukanović bio diktator ili demokratski populista, kako tvrdi profesor Čupić, diplomata, Duško Lopandić, kaže da ne želi da ulazi u pitanje semantičko-leksikčke definicije, ali napominje da se može konstatovati da je u demokratskom sistemu svake vlasti dosta posle 10 ili više godina i da je alternativa potrebna i zdrava.

„Zato i postoji ograničenje mandata. Đukanoviću, pored svih zamerki, treba odati priznanje da je omogućio da u normalnim i civilizovanim uslovima u CG,  dođe do alternative po volji naroda. Ovo bi trebalo da bude primer i drugima na vlasti, posebno u Srbiji, umesto što rade na produbljavanju podela u društvu i na proglašavanju opozicije za izdajnike, da prihvate civilizovan odlazak sa vlasti, kao prirodan rezultat demokratije“, ističe Lopandić.

Aris Movsesijan, bivši predsednik Nove stranke, ne slaže se sa tvrdnjom prpfesra Čupića da je Kim Džong Un jedini diktator danas.

„Svuda gde je vlast neprikosnovena, sa devedeset i više posto glasova na tobož slobodnim izborima, možemo s velikom verovatnoćom govoriti o diktaturi. Svuda gde se zbog političkih stavova ljudi osuđuju i zbog tih stavova robijaju, možemo reći da je u pitanju diktatura. Takođe, tamo gde je nemoguće na izborima promeniti vlast, možemo posumnjati da je reč o diktaturi. Ako sad primenimo ove tri premise na Crnu Goru i sada već bivšeg predsednika te države, možemo slobodno da zaključimo da ni po jednom od navedenih parametara ne možemo govoriti o diktaturi“ , napominje Movsesijan.

Dodaje da nas razbacivanje brutalnim terminima i etiketama nikud neće odvesti. Tako je i s olako korišćenim terminom diktator.

Igor Avžner, stručnjak za medije i marketing, ocenjuje da Milo Đukanović poslednjih godina vlasti nije bio diktator.

„Da je bio, ne bi došlo do smene, do kakve je došlo, niti na način na koji je došlo. Postojali su u Crnoj Gori alternativni mediji i novinari koji nisu proganjani svakodnevno, alternativni glas, a njegova stranka je prethodno izgubila vlast… Demokratija podrazumeva dostupnost slobode izbora, informacija, političkih preferencija, glasanja, upisivanja u vrtić u krajnjem slučaju… Nije Kim poslednji“, primećuje Avžner.

Prema rečima Balše Božovića, predsednika Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, u političkoj borbi se često koriste kvalifikacije o političkim neistomišljenicima koje nisu primerene.

„Upravo je predsednički kandidat na izborima u Crnoj Gori, Jakov Milatović, nazvao svog suparnika poslednjim evropskim diktatorom. To je čist politički dilentantizam. U tom smislu bih se složio sa prof Čupićem. Diktator je neko ko vlada bez izbora i demokratskih mehanizama. Tu podela vlasti ne postoji. U diktaturi se politički neistomišljenici hapse i ubijaju. Hocete da kažete da je Đukanović koji je priznao pobedu opozicije 2020. na parlamentarnim izborima diktator? Ili time što je čestitao budućem predsedniku Milatoviću pobedu u izbornoj noći i poželeo mu sreću u daljen vođenju zemlje da je to diktaturao“, pita Božović.

I dodaje dabi trebalo da budemo realni, jer je Crna Gora daleko ispred Srbije u evro-atlantskim integracijama i da je taj rezultat neodvojiv od vremena Mila Đukanovića.

„Sada je vreme da novi predsednik Crne Gore pokaže koja je to promena na bolje koja dolazi sa njegovim izborom, a od koje će građani Crne Gore imati koristi. Tako da je potrebno da politički neistomišljenici i u Srbiji i u Crnoj Gori više vode računa o izgovorenim rečima i optužbama i time prokažu odgovornost, jer ne predstavljaju samo sebe i svoje “ja” već na prvom mestu predstavljaju građane i trebalo bi da govore u njihovo ime“, zaključuje u izjavi za Danas Balša Božović.