Zašto je Vučić „žrtvovao Vesića“ i šta su pokazale fokus grupe i ankete?

Napominju da je Vesićeva ostavka deo kriznog menadžmenta vlasti i pokušaj kontrole nastale štete, nakon tragedije na Železničkoj stanici.

Vlast je, kako kažu, morala nekoga da žrtvuje kako bi smirila ogorčenu javnost, a najpogodniji za to je Vesić, koji ionako nije omiljen ni među naprednjacima, a kamoli među ostalim građanima.

Zato je brže bolje i premijer Srbije Miloš Vučević, čiju ostavku građani takođe traže, prihvatio Vesićevu ostavku, uz komentar da je to čin ozbiljnog čoveka koji je svestan da kada obavlja važnu funkciju ima i teret odgovornosti za svoj resor. Požurio je premijer da umiri javnost pred protest u Novom Sadu i rečima da to neće biti jedina ostavka.

Da li će i premijer krenuti Vesićevim stopama ili će se sve svesti na ovu ostavku bez priznanja objektivne odgovornosti, Danas, naravno, nije uspeo da sazna. Niko iz vladajuće garniture, pa čak ni socijalisti nisu odgovarali na naše pozive i poruke.

„Vesićeva odgovornost u ovom konkretnom slučaju je verovatno (mada to, razume se, treba ispitati) više formalna i „komandna“, ali kao neko ko se trenutno nalazi na tom mestu nije je mogao izbeći. Lično mislim da lanac odgovornosti sa njim, niti otpočinje, niti završava“, kaže za Danas urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.

Prema njegovim rečima odgovornost, i to ne samo politička, seže i naviše i naniže od Vesića, i njegovom ostavkom ne biva zadovoljeno ni pravo ni pravda, a o žrtvama da i ne govorimo.

„Verujem da ima osnova da se, s obzirom na težinu događaja, kao i složenost lanca odgovornih i umešanih, traži i odgovornost Vesićevog formalnog šefa, odnosno ostavka čitave vlade. Zna to i Vučić i zato, po ko zna koji put, preventivno nudi referendum o sebi, da bi skrenuo temu sa pitanja konkretne krivične odgovornosti – uključujući i njegovu – za ovu tragediju u Novom Sadu“, ocenjuje naš sagovornik.

Sagovornici Danasa imaju sumnju da će se sve prelomiti preko ostavke Vesića koja je prikazana kao vrhunski moralni čin i da konkretne krivične odgovornosti za tragediju u Novom Sadu možda neće ni biti.

Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, podseća da su Vučić i mediji sa nacionalnom frekvencijom branili građevinskog investitora koji se, kako kaže, „demonski smejao na ruševinama, tvrdeći da se u stvari radovao jer je svojeručno spasao ženu“.

„Jasno je rečeno da mađarske i kineske firme nisu ništa krive. Kao jedine krivce definisali su inženjere i to i one od pre 60 godina i ove danas, a što se uklapa u koncept ove vlasti po kojem su zaštićeni stranci, političari i kriminalci dok su stručnjaci idealne mete, jer ćute i nemaju svoj lobi. Zbog svega je jako važno da najšira javnost ne prihvati Vučićevu igru, već da svi zajedno ohrabrimo inženjere na ‘beli bojkot’ pre svega u projektu EKSPO 2027 gde se sve radi bez tehničke dokumentacije i potrebnih dozvola“, kaže Parović.

I Zdravko Ponoš, lider stranke Srbija centar, smatra da vlast očigledno namerava da svu krivicu prevali na tehničku struku. Ta krivica je nesumnjiva, kako kaže, ali ne može i ne sme biti jedina. Da se struka poštovala, nestručnjaci ne bi mogli da isplivaju na površinu. Da se struka poštovala, u Vesićevom ministarstvu, navodi Ponoš, pomoćnici ministra i državni sektretari bi bili ljudi od struke, a ne dobrim delom partijski kadrovi bez dodira sa strukom za koju su preuzeli nadležnost.

„Aleksandar Vučić i Goran Vesić igraju ulogu nevine žrtve. Vesić tako što daje ostavku i usput tvrdi da nije kriv, ali se žrtvuje. Vučić stvari predstavlja kao da podnosi žrtvu, žrtvujući svog omiljenog Vesića. Oni neljudski pokušavaju da izazovu empatiju za svoju odglumljenu političku žrtvu. Ne prihvataju odgovornost nego se predstavljaju kao žrtve“, navodi lider stranke Srbija centar.

Prema njegovim rečima to je vrhunac beščašća, jer oni nisu ni na koji način nevini i nisu žrtve. Oni su krivci koji su pogubili moralni kompas.

„Traži se odgovornost, a ne žrtva. Ne treba nikome žrtva, pa makar politička. A svakako niko ne traži nevinu žrtvu, pa makar i političku. Čak i kad bi naivno prihvatili njihovu tezu da su nevini, tek onda Vesićeva ostavka ništa ne rešava. I dalje se traži krivac. Imamo žrtve, imamo zločin. Mora da se nađe krivac“, ističe Ponoš i dodaje da najbizarniju ulogu žrtve nudi da odigra Ana Brnabić koja se ljuti na narod koji traži Vučevićevu odgovornost.

Ponoš podseća da ona nudi svoju glavu umesto Vučićeve.

„Ne traže se glave, traži se odgovornost. Šta će kome njihove prazne glave. Da u njima nešto ima ne bi bile perjanice ove zločinačke vlasti“, ističe sagovornik Danasa.

On napominje da su opravdani zahtevi koji su formulisali Novosađani tražeći ostavke Vučevića, Vesića, gradonačelnika kako god da se zove.

„Ali je važno da se ima u vidu ono što je Vučić sinoć kod Marića lakonski zapretio. Jasno je rekao – pa šta bi bilo da vam dam i Vučevića, šta bi se promenilo, biće neko drugi takav, ništa se ne menja dok sam ja ovde. To je surova istina. Omaklo mu se da prizna da je on glavni krivac. Oni su njegovi pioni. On ih izvlači iz svog fundusa i postavlja na svoju šahovsku tablu. I Vesićeva ostavka je samo vraćanje u Vučićev fundus do sledeće prilike. Jasno je rekao da Vesić ostaje uz njega“, ističe Ponoš i dodaje da tragedija u Novom Sadu jeste zločin. Još jedan u nizu zločina SNS vlasti. Vreme je da se prekine njihov istorijat vladavine zločinima bez kazne.

Za Pavla Grbovića, lidera PSG-a Vesićeva ostavka je plod pritiska javnosti, a ne moralni čin jednog čoveka jer je i sam jasno rekao da ne oseća odgovornost. Pozitivno je, kako kaže, što je do nje došlo jer se pokazuje da građani i javnost, ipak, imaju neku moć, bez obzira na to što živimo u autokratskom režimu oblikovanom medijskim mrakom.

Prema Grbovićevim rečima ostavka ministra saobraćaja nije dovoljna i utvrđivanje odgovornosti ne sme tu da se zaustavi.

„Vesićevo iznošenje hronologije izdavanja dozvola i radova je nešto što nas iz njegovih usta više ne zanima. Tu hronologiju, uz hronologiju propusta i listu odgovornih, treba javnosti da iznese javni tužilac na konferenciji za medije na kojoj obrazlaže javnosti protiv koga je pokrenut postupak i ko je završio u pritvoru“, ocenjuje Grbović.

Uprkos tome što predsednik Srbije tvrdi da nije uticao na Vesića da podnese ostavku, Dragomir Anđelković je ubeđen da to nije istina.

„Vučić ga je naterao da je podnese iz čisto propagandnih razloga. Fokus grupe i anketna ispitivanja javnosti, što sve redovno sprovodi, pokazuju da je Goran Vesić jedan od najomraženijih pripadnika režima, i to, kako među njegovim glasačima, tako i opoziciono nastrojenim građanima. Za Vesića niko ne mari sa izuzetkom onih koji direktno od njega imaju korist. Stoga je Vučić procenio da je zgodno sada ga žrtvovati i tako fejk pričom zamazati oči javnosti“, navodi politički analitičar.

Prema njegovim rečima građani ne bi smeli ponovo da upadnu u Vučićevu klopku.

„U nakaradnom sistemu je samo on bitan, svi ostali su šrafovi. Ništa ne znači Vesićeva ostavka, niti zahtev da je podnese Vučević. Jedino ima smisla tražiti Vučićevu ostavku i stalno isticati da je on apsolutista koji je uzurpirao svu vlast. Sve ono za šta misli da je pozitivno pripisuje sebi, a sve negativno prebacuje na svoje političke sluge. Međutim, one rade isključivo po njegovim naređenjima“, zaključuje Dragomir Anđelković.