Uvažiti interese Beograda i Prištine

Šefovi diplomatija Evropske unije su u Bremenu podržali napore izaslanika UN Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova i naglasili da Ahtisarijev plan treba da bude osnova za novu rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom će se „uvažiti interesi Beograda i Prištine“.
To je istaknuto u saopštenju nemačkog Predsedništva EU, na zasedanju ministara inostranih poslova EU. U saopštenju se ističe da će i zajednički stav evropske dvadeset sedmorice u raspravi o Kosovu u SB UN biti utemeljen na, u februaru utvrđenom, polazištu „podrške Ahtisarijevim naporima“.

Štajnmajer: Ahtisarijev plan najbolji

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je, prema njegovom mišljenju, plan Martija Ahtisarija najbolji za rešenje statusa Kosova i da na njegovom temelju treba pokušati da se dođe i do rezolucije u SB UN. Ako ne bude rezolucije Unmik će i dalje ostati na Kosovu, a pripremana misija EU tamo neće moći da ode, rekao je Štajnmajer novinarima na završetku zasedanja šefova diplomatija Unije u Bremenu. Zamoljen da kaže kako se može razumeti činjenica da je nemačko Predsedništvo EU saopštilo da podržava „Ahtisarijev plan“, a da su ministri EU danas ponovili stav od 12. februara da podupiru „Ahtisarijeve napore“, on je rekao da su to dva teksta s različitom političkom težinom i da se ne mogu porediti. Potvrdio je, međutim, da je stav EU onaj usvojen na zasedanju šefova diplomatija 12. februara, kada je pružena podrška „Ahtisarijevim naporima“ da se u SB UN nađe rešenje za status Kosova i „sada sledi novi postupak u SB UN“. „Ne znam da li postoje dobra rešenja za problem Kosovo, ali za mene je od predlaganih rešenja najbolji Ahtisarijev plan“. „Pokušali smo da nađemo rešenje kroz pregovore srpske i albanske strane i to je bilo neuspešno. Sada je to prebačeno u SB UN i na temelju tog plana treba pokušati da se dođe do rešenja za budući status. To mora biti rešenje zasnovano na politički odgovornoj i legalno čvrstoj osnovi“, podvukao je Štajnmajer.

Saopštenje nemačkog Predsedništva posredno, ali nedvosmisleno, potvrđuje da ministri nisu podržali sadržinu Ahtisarijevog plana u svim njegovim delovima, isto kao ni odrednicu o „nadziranoj bezbednosti“ za status Kosova, što je Ahtisari naveo u propratnom pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.
Italija je na zasedanju „stavila do znanja“ da su plan Martija Ahtisarija i „poseban oblik nezavisnosti“ Kosova prihvatljivi, uz „poboljšanja“ u korist srpske manjine. Kipar je na zasedanju stavio do znanja da dobro može biti samo rešenje koje je prihvatljivo i za srpsku i za albansku stranu, kako je to izjavio kiparski ministar Jorgos Lilikos. On je podvukao da se do statusa Kosova mora doći dodatnom raspravom, da to rešenje mora da bude prihvatljivo za obe strane i da je to „načelno polazište“ Nikozije. Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš izjavio je da je Ahtisarijev plan predložen kao osnova za razgovore u SB UN i da će u nalaženju rešenja za status Kosova biti „uvaženi legitimni interesi Beograda i Prištine“. Kubiš je istakao da „bez obzira na to kakvo će biti rešenje u SB, ono ne sme predstavljati presedan“, te da je „važno da se izbegnu jednostrani potezi koji bi mogli da destabilizuju region“.
Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je da se do nove rezolucije mora doći pregovorima i kontaktima svih strana, uključujući Rusiju, i tako da se „može računati i s podrškom i razumevanjem Srbije“. Moratinos je rekao da ne postoji nikakav „plan B“ za Kosovo i da sada sledi nova etapa u SB.