Uvođenje takse nije donelo nikakvu korist Kosovu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „Profit“ je politicki prvenstveno, a ne ekonomski.

   1. Ceo izveštaj je „interesantan“ jer je iz najuže Srbije „izvoženo“ 2017-2018 na KiM 700-800 miliona evra robe. a sada je „pad“ 88% od 160 miliona evra za 5 meseci. Prema tome podatci nisu tačni, jer očigledno da novac od „taksi“ je i namenjen za privatne džepove dok bi glasači Vučića na „krilima pobede taksi“ glasali ponovo za Vučića da legalizuje kapitulaciju i predaju KiM.

2. Ali je srpski nacion ostvario benefit,kroz kukumavcenje…do neba…???

3. „…Uvođenje takse nije donelo nikakvu korist Kosovu…“
   Ali jeste stetu Srbiji…

4. Znalo se odmah da KiM neće imati korist ali zato mi imamo veliku štetu…

5. Takse su politička mera,ne ekonomska,kako profit može očekivati država ako je prinuđena da robu uvozi,njima je svejedno da li je iz Srbije,BIH,ili iz bilo koje zemlje?Država će naplatiti carinu i porez na robu bez obzira čija je.Nije ni Srbija pretpela tolike štete jer je robu preusmerila na druga tržišta,To su trendovi i svetskih političko-ekonomskih dešavanja:Amerika-Kina,Evropa-Rusija,Amerika-Evropa….Uvoz daje signal,zemlji uvoznici u kom pravcu treba da se razvija i koji joj kapaciteti trebaju,da bi u budućnosti i ona postala izvoznik te robe.

6. Uvodjenje taksinije ucinjeno da se kosovska privreda razvija, nego je bila protiv-mera nastojanju Srbije da neke (male i politicki nebitne) zemlje povuku priznanje Kosova, i moguce, kao osveta zbog trijumfalizma srpske diplomatije sto Kosovo nije uspelo da udje u Interpol. Steta koju je Srbija, zbog ovih ociglednih gluposti pretrpela, necuven je skandal i politicki debakl o kome opozicija treba da upozna gradjane, posto vlast svakako nece.

7. Naravno da je uvodjenje taksi uspelo…jer im je cilj bio da naštete Srbiji a ne da profitiraju. Jel moguce da smo toliko bespomocni da protiv merama ne možemo da uzvratimo…osim da im AV samo preti? Imali u ovoj zemlji jedna pametna glava da jednu stvar uradi kako treba? Očigledno NE.

   1. Ne mozete da uvodite prtivmere jer su ove mere protivmere protiv vas.
      Ne mozete vi da imate carte blanche i radite sta hocete a kada neko vam uzvrati onda vas uhvati panika i pocne kukanje.
      Vi ne dajete da nikakva roba sa Kosova udje u Srbiju, Vi ne dajete da auto sa Kosovskim tablicama udju u Srbiju, vi ne dajete da Kosovski politicari udju u Srbiju, vi ne dajete da ljudi prodju preku Srbije ako ne izvadu neki papiric koji kosta 10 euro. I opet oni su krivi.

8. Cilj uvodjenja ovih nimalo smislenih taksi je nanošenje ekonomsko-finansijke štete Srbiji i BiH. Od njih Kosovo nije ni moglo da ima nikakve koristi s obzirom na stanje njihove „privrede“.

9. Kreatorima uvodjenja ovih drakonskih taksi, cilj nikada nije bila „korist“ za Kosovo i Metohiju, već šteta koju te takse mogu da nanesu Srbiji. Albanci, kao i Hrvati i Bošnjaci, više se raduju srpskoj nesreći nego svojoj sreći. Kod njih izaziva nevidjeno zadovoljstvo, nevidjenu radoist bilo kakva srpska šteta ili poraz. Čak i onaj, sportski poraz. Kao da su dobili na lotou. Možemo mi, pred ovim očiglednim činjenicama, da zatvaramo oči, koliko god hoćemo ali, ova notorna činjenica se neće promeniti. Oni koji nisu svesni ove činjenice, predstavljaju ljude, kojima treba zabraniti bilo kakvu političku funkciju u Srbiji jer, takvi su u stanju da naprave nevidjenu štetu, koju je teško ispraviti. Medju hijene se ne ide vrbovim štapićem.

   1. Da li si se ikada pitao zasto je to tako?
      A kako je kod vas? Da li se vi radujete kada Albanci, kao i Hrvati i Bošnjaci imaju uspeha u necemu?

      1. Kod nas nikada nije bilo tako. To je naša plemenita osobina, mada nam se takvo ponašanje, u društvu „hijena“, okruženi njima, veoma često obija o glavu. Da se nismo radovali različitostima, Srbija bi danas bila etnički najčistija država u ovom delu sveta, poput Hrvatrske, Slovenije, Madjarske, Bugarske, Albanije ili, trenutno, Kosova i Metohije, a ne jedina, prava, multietnička država u ovom delu Evrope. A, ne zaboravimo, Srbija je takvu priliku da je htela, mogla da iskoristi posle Prvog i Drugog svetskog rata.Ali nije. Manirom poslednjih naivaca pokušavala je da od vekovnih neprijatelja napravi braću. Nismo isti, gospodine „Beni“, i ma kako to gubitnički izgledalo sada, srećan sam što se razlikuje,mo. Mi samo nećemo dozvoliti da nam te nacionalne manjine, i oni koji su različiti, zbog te svoje različlitosti drobe zemlju i prave državolike tvorevine, koje su poput mina sa odloženim dejstvom.

         1. ZAKLjUČAK
            interministerijalne konferencije o iseljavanju neslovenskog elementa iz južnih krajeva, održane 1. oktobra 1935. god. u Ministarstvu inostranih poslova.

            Pošto je pročitan projekt užeg komiteta od 24. septembra 1935. god., interministerijalna konferencija o iseljavanju neslovenskog elementa iz južnih krajeva, a s obzirom na § 55 Zakona o državljanstvu, donela je sledeći zaključak:

            1/ Pitanje iseljenja treba što pre regulisati specijalnom konfencijom između naše države i Turske, kao i između naše države i Arbanije, a na način kako je to pitanje regulisano između Turske i Rumunije.

            2/ U slučaju da se sa Arbanijom ne bude mogao zaključiti sporazum o iseljenju Arbanasa u Arbaniju, ili da se Arbanasi – naši podanici ne budu hteli iseljavati u Tursku, treba:

            a/ da se postepeno i po planu, u toku dužeg perioda godina, pristupi prema postojećim zakonskim propisima preseljavanju stanovništva arbanskog i turskog porekla iz granične zone u unutrašnjost i naseljavanju iste zone stanovništvom jugoslovenske narodnosti;

            b/ nastojati, da se dođe do razmene stanovništva, uzimajući u obzir naš elemenat u okolini Korče i Golog Brda, i Arbanase iz ove zone.

            3/ Svima onim licima koja na osnovu § 55 Zakona o državljanstvu dadu izjave, da se odriču našeg podanstva i da će se u određenom roku iseliti iz naše zemlje, učiniti sledeće povlastice:

            a/ izdati im besplatne iseljeničke pasoše, prema prilikama kolektivne;

            b/ osloboditi ih svih dužnih dažbina /poreza, prireza, vojnice itd./;

            v/ u slučaju da lica koja se sele, imaju hipotekarna i privatna dugovanja /menice, obligacije i slične pismene obaveze/, učinjena do 1 septembra 1935 godine, imaju se zajmodavcima /potraživačima/ isplatiti iz sume, dobivene otkupom njihovih nepokretnih dobara;

            g/ izdati popust na železnicama od 75% licima, koja su materijalno obezbeđenija ili koja su ranije prodala svoja imanja;

            d/ izdati im besplatan podvoz do Soluna ili Svilengrada, ako izjave da svu svoju nepokretnu imovinu ostave našoj državi. Isto se ovo odnisi i na iseljenike siromašnog stanja;

            đ/ osloboditi ih svih dažbina za izvoz mrtvog inventara i novca;

            e/ osloboditi ih od momenta date izjave za iseljenje: regrutovanja, upućivanja u kadar, služenja kadra, pozivanja na vežbe i uzimanja komore i prevoznih sredstva radi izvođenja vežbi i manevara. Od ovoga se mogu učiniti odstupanja u slučaju, ako se iseljenje ne izvrši za godinu dana od dana date izjave.

            4/ Za što uspešnije i brže iseljavanje ovog neslovenskog življa u Tursku, odnosno Arbaniju, konferencija nalazi da bi korisno bilo preduzeti i sledeće mere:

            a/ svim sredstvima suzbijati i onemogućavati svaku propagandu koja se među ovim elementom vrši iz Arbanije protiv iseljavanja;

            b/ od neslovenskog stanovništva koje dolazi u obzir za iseljenje, zahtevati ispunjenje svih postojećih zakona i propisa, a naročito onih koji se odnose na plaćanje fiskalnih dažbina /porez, prirez, vojnica itd./;

            v/ što češće na teritoriji Južne Srbije, a naročito iz graničnih srezova, pozivati na vežbe obveznike operativne i rezervne vojske neslovenskog porekla, bilo radi vežbi i manevara, bilo radi izrade strategiskih puteva ili fortifikaciskih objekata;

            g/ načelno ne primati u državnu ili samoupravnu službu lica koja dolaze u obzir za iseljenje, a ona koja su već u državnoj ili samoupravnoj službi, raspoređivati u krajevima gde živi naše nacionalno stanovništvo;

            d/ strogo primenjivati princip o obveznom školovanju dece u ovakvim krajevima u našim osnovnim školama;

            đ/ strogo primenjivati sve propise o naseljavanju južnih krajeva u pogledu ograničavanja potrebnih kompleksa za naseljavanje, a u prvom redu u pograničnim srezovima;

            e/ odmah pristupiti nacionalizovanju imena geografskih objekata /naseljenih mesta, reka, planina itd./ i osobnih prezimena. Ovo se odnosi i na javne natpise, firme, reklame itd.

            ž/ ove napred iznete mere prvenstveno i odmah primenjivati počev od granične linije prema Arbaniji ka unutrašnjosti zemlje.

            5/ Konferencija je mišljenja da bi sprovođenje ovih mera, kao i celog plana trebalo poveriti jednom stalnom komitetu, obrazovanom od stručnih lica /Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija, Ministarstva saobraćaja, Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva inostranih poslova/, kome bi se dala potrebna ovlašćenja i ostavila na raspoloženje potrebna sredstva.

            Beograd, 1. oktobar 1935. godine

         2. Hahaha i Danas naravno cenzurise komentare jer Srbin mrzi istinu.
            Vasa plemenita osobina ?? Pitaj Bosance, Hrvate, Slovence, CG, Albance, Bugare o vasoj plemeniti osobini.
            Ako je jedan genocid i zlocin kod za vas plemenita osobina bas se pitam kako onda isgleda zlocin