„Uz širok osmeh i lepe reči, nameće ono što su interesi njegove države“: Da li Srbi i Amerikanci imaju mnogo više sličnosti nego razlika, kao što kaže ambasador Hil?

– Često znam da kažem da Amerikanci i Srbi imaju nešto zajedničko, a to je da ne volimo kada nam se govori šta da radimo i u tom duhu smo otkrili da dosta toga možemo da postignemo zajedno – izjavio je Hil.

Ambasador Hil je naveo da su Sjedinjene Države partner Srbije i na njenom Evropskom putu i da, iako njihova uloga nije da osiguraju nova članstva, će pružiti pomoć Srbiji za članstvo u meri u kojoj je to moguće.

Branka Latinović, bivša ambasadorka, kaže da ovu izjavu Hila vidi u kontinuitetu njegovih izjava sa ciljem da se preprodi jedan, kako je ocenila „bolan i tužan period“ u međudržavnim odnosima SAD i Srbije, aludirajući na događaje iz 1999. godine.

Ona napominje da u svetu postoje brojni primeri da su zemlje bile u situaciji sličnoj našoj, a da su to uspele da prebrode.

– Dovoljno je pomenuti odnose Irana i SSSR, kada su trupe sovjetske armije napustile Iran tek nakon više rezolucija SB UN iz 1946, pa onda odnose SAD-Japan ili Vijetnam-SAD – ukazuje naša sagovornica.

Latinović navodi da je evidentna upornost, strpljenje i angažman ambasadora Hila da se međudržavni odnosi ove dve zemlje dovedu do što višeg stepena saradnje, uključujući i strateško partnerstvo.

Ona za primer ovakvog odnosa daje istorijsku saradnju Srbije i SAD, od prvog dobijanja Kraljevine Srbije statusa povlašćene nacije, preko američke pomoći za dolazak dobrovoljaca iz SAD na Solunski front, kao i ulogu američkog predsednika Vudroa Vilsona tokom pregovora u Versaju.

– Ambasador Hil očito se angažuje da se naši odnosi konačno dovedu tom željenom cilju, i njegovo službovanje u Srbiji bude upamćeno. To je  delikatno i izazovno, kada se posebno Evropa suočava sa potpuno novim geopolitičkim preoblikovanjem – zaključuje naša sagovornica.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže za Danas da ako se posmatra duži vremenski period, između Srba i Amerikanaca stvarno ima više sličnosti nego razlika.

– Oba naroda su u mnogo čemu egalitarna, a spajalo ih je savezništvo u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i korektna saradnja decenijama pre, posle i između njih – kaže naš sagovornik.

S druge strane, dodaje Anđelković, postoji i suštinska razlika koja je u prvom planu tokom poslednjih decenija.

– Srbija je bila žrtva a Amerika agresor. I danas ta sila otima deo naše teritorije, dok Srbi ništa nažao nisu učinili Amerikancima – pojašnjava.

Anđelković ističe da ambasador Hil o razmimoilaženju stavova koji su se istakli u poslednjoj deceniji ne govori, jer kako kaže, njegova pozicija zahteva da „uz širok osmeh i lepe reči, nameće ono što su interesi njegove države ma koliko to bilo na štetu naše zemlje i istine“.

– Deo toga je nekritička podrška autoritarnom režimu u Srbiji, što je protivno ideji da bi i demokratija trebalo da povezuje Srbe i Amerikance – zaključuje naš sagovornik.

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane, kaže za Danas da iako je danas “moderno” naglasiti različitosti između SAD i Srbije činjenice su zapravo suprotne, pozivajući se na Srpsku dijasporu u Sjedinjenim državama.

– Srpska dijaspora u SAD je izuzetno uspešna i uklopljena u američko društvo. Kroz istoriju veliki broj Srba su zauzimali i još uvek zauzimaju izuzetne i cenjene pozicije kako na političkim, poslovnim, naučnim tako i u zdravstvenim i sportskim i mnogim drugim sferama američkog društva – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je za to najbolji pokazatelj to što uprkos događajima krajem devedesetih godina prošlog veka, to nije uticalo na želju građana Srbije da žive i rade u Sjedinjenim državama.

Šutanovac navodi da je najbolji pokazatelj pozitivnog stava Amerike prema Srbiji prisutnost velikog broja američkih kompanija.

– Na nama je da te veze ojačamo i da u perspektivi postanemo saveznici baš kao što smo bili u za vreme svih svetskih ratova – zaključuje naš sagovornik.