Uzbunjivač iz Krušika: Moj jedini motiv je bio da se sazna istina o korupciji

“Tačno je, sve sam rekao tužiocu. Nemam šta da krijem. Ništa nisam sakrio, ništa slagao, ništa nisam ukrao. Samo sam želeo da istina o poslovanju Krušika izađe na videlo“, kaže Obradović za BIRN, u svom prvom intervjuu po izlasku iz Centralnog zatvora.

Obradović je 18. septembra 2019. godine uhapšen na svom radnom mestu u fabrici namenske industrije u Valjevu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne, jer je novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika.

Javnost tri nedelje nije bila obaveštena da je Obradović uhapšen, sve dok nedeljnik NIN 10. oktobra 2019. godine nije objavio prvu nezvaničnu informaciju nakon koje je BIRN objavio detalje o slučaju.

Iako Aleksandar Obradović priznaje šta je radio, on kaže da nije počinio bilo kakvo krivično delo.

“Ništa nisam slagao niti falsifikovao. Ovo su činjenice – i to samo deo činjenica – o poslovanju Krušika. Tvrdim da je u pitanju sistematsko isisavanje novca od strane države iz ove firme. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije“, kaže Obradović.

Priseća se kako je izgledala ta sreda 18. septembra kada je u pola tri popodne desetak policajaca došlo da ga uhapsi.

“Došli su na moje radno mesto, to su bili ljudi iz BIA, neka ekipa koja je ne znam šta očekivala. Mislili su da ja radim za neku službu, da ja uzimam novac. Prvi put imam kontakt sa policijom, prvi put imam to iskustvo, to je bio taj početni šok“, objašnjava naš sagovornik.

Pripadnici BIA su u prvih 15-20 minuta bio malo grublji, dok ga nisu preuzeli nadležni iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

“To su sve mladi ljudi. Preuzeli su me i sa njima sam bio sve dok me nisu odveli u stanicu policije u ulici 29. novembra u Beogradu. Stvarno ne mogu da kažem ni jednu lošu reč za te ljude“.

Kaže da ne može da se požali ni na komandire u Centralnom zatvoru i policiju uopšte.

“Što se tiče policije bio bih nečovek kada bih rekao bilo šta loše. Osim te početne demonstracije sile – dva džipa, dva audija, četiri automobila, možda je to bilo preterano. Ko zna šta su oni očekivali u tom trenutku“.

Zahvalnost novinarima

Obradović je u ponedeljak 14. oktobra prebačen iz Centralnog zatvora u svoj stan u Valjevu u kom će biti u kućnom pritvoru do isteka zakonskog roka od 30 dana koji ističe u petak 18. oktobra.

Kaže da se dobro oseća i da pokušava da se obavesti o svemu što su mediji pisali dok je bio u zatvoru.

“Pojma nisam imao šta se dešavalo van rešetaka prethodnih dana. U zatvoru imate šest državnih TV kanala, kada ih gledate imate utisak da je u zemlji stanje kao u Švajcarskoj, da je sve u redu, da se u zemlji Srbiji ništa ne događa. Pojma nisam imao kakva je situacija u vezi sa mnom u poslednja dva-tri dana“.

Zahvalio se svim novinarima, posebno novinarima NIN-a, BIRN-a i N1, ali i svim ljudima zbog podrške koju je dobio.

Još mnogo toga bi valjalo ispričati

Obradović kaže da je to što je isplivalo, samo jedno poglavlje o zbivanjima u Krušiku, a ima još mnogo toga što bi valjalo ispričati.

“Tvrdim da ne postoji način da se ijedna firma, a ovde se sad govori o GIM-u, odbrani. Oni sad pokušavaju zamenu teza, ali ne postoji način. Ja sam poslednjih godina toliko ušao u tematiku, ekonomski i matematički sam pismen, tako da ne postoji način da oni odbrane bilo šta što se tiče povoljnije cene, pokušaja negiranja da je bilo povlašćene cene i slično“, odlučan je Obradović.

On objašnjava da postoje kalkulacije koje radi stručna služba, gde je tačno utvrđeno po stavkama koliko košta materijal, radna snaga, gde je ukalkulisan profit.

Na osnovu te kalkulacije Služba prodaje dostavlja zvaničnu ponudu koja ide GIM-u i ostalim firmama i nakon toga po toj ceni treba da se sklopi ugovor.

Međutim, sklapa se ugovor koji uopšte nije iz te ponude, nego ispod cene.

Osim povlašćenih kupaca, postoje i povlašćeni dobavljači.

“To je krš nekih novih firmi koje su došle, koje su ušle u Krušik kao dobavljači, a potisnuli su višedecenijske dobavljače, lokalne dobavljače…“, priča Obradović i dodaje jednu veoma bitnu stvar.

“Ovo što se dešava u Krušiku, ne dešava se samo u Krušiku, nego se dešava i u ostalim fabrikama namenske industrije. Ne znam samo da li iko ima hrabrosti i želje da to iznese“.

Sistematsko isisavanje novca iz Krušika

Smatra da je Krušik jedinstven primer, jer problemi počinju od dolaska Mladena Petkovića, bivšeg direktora Krušika.

“Od dolaska Mladena Petkovića, stranačkog vojnika na čelo fabrike, to je sistematsko isisavanje novca, sistematsko! Ja uopšte ne znam kako Krušik i dalje opstaje. I danas Mladen Petković svojom nevidljivom rukom preko ljudi koje je postavio da budu izvršni direktori, upravlja Krušikom i to nije tajna“, kaže Obradović koji je o tom sistematskom isisavanju javnog novca govorio javnom tužiocu kada su ga saslušavali.

Pre nego što je odlučio da se obrati novinarima, pokušavao je da o sumnjivim poslovima obavesti i Nadzorni odbor i sindikate, ali dodaje da nije verovao državnim organima. Na kraju je odlučio da o tome obavesti BIRN, pa KRIK, pa Pištaljku.

“Ponavljam, moj jedini motiv je bio da se sazna istina o korupciji i ništa drugo“.

Ceo intervju sa Obradovićem čitajte na BIRN-ovom sajtu Javno.rs