Uzdanje u podršku nesvrstanih

članica, već pravni stručnjaci iz celog sveta, kako bi se osigurala njihova nezavisnost.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da je kratkoročni cilj traženja konsultativnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova usporavanje procesa priznavanja, dok je dugoročni cilj povratak za pregovarački sto.
Da bi Inicijativa prošla Generalnu skupštinu UN, za nju mora da glasa najmanje 96 zemalja od 191 zemlje koje, bez Srbije, mogu da glasaju. Ministar Jeremić tvrdi da će Srbija dobiti tu podršku, i to uglavnom od nesvrstanih zemalja.
Podnošenje inicijative za preispitivanje odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova, stručnjaci uglavnom vide kao legitiman vid diplomatske borbe, ističući između ostalog dobru stranu tog postupka jer se na delu pokazuje da Srbija priznaje odluke međunarodnih sudskih organa. S druge strane, postavljaju pitanje njene svrsishodnosti kada je reč o interesu Srbije odnosno njenom naporu da što pre stekne status kandidata za članstvo u EU.
Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava rekao je u razgovoru za Danas da je pitanje da li će zahtev Srbije da se traži savetodavno mišljenje, uspeti u Generalnoj skupštini UN. Drugo je pitanje, kazao je, kakvo će mišljenje zauzeti Međunarodni sud. On, međutim, ocenjuje da zahtev „kao i mnoge stvari u vezi s Kosovom, ima unutrašnjo-političku svrhu“. Kako navodi, ukoliko zahtev prođe Generalnu skupštinu UN, to više neće biti zahtev Srbije već Generalne skupštine tako da ne može da se napada Srbija kao arogantna ili kao država koja se odupire onim zemljama koje su priznale Kosovo.
– Mislim da je prvenstveni cilj, što je radio i Koštunica, da se nešto uradi odlučno a da se onda, pošto se stvari pred sudom vuku vrlo dugo, i zaboravi – kaže Dimitrijević.
On ističe da iako mišljenje Međunarodnog suda nije obavezujuće, ima veliki autoritet, pa prema tome onaj koji ne želi da prizna Kosovo, ima dobre osnove da to ne uradi.
– Ako odluka bude da je međunarodno pravo prekršeno, države koje su priznale Kosovo mogu se pozvati na to da svaka država ima pravo da prizna koga hoće i da nad tim nema kontrolu. Posledice mogu da budu komplikovane, ali u ovom slučaju to je je potez koji sadašnja vlada mora da povuče, jer je pod neprekidnim napadom takozvanih patriotskih snaga – ističe Dimitrijević.
Na pitanje kako će se inicijativa odraziti na namere Srbije da dobije status kanditata za članstvo u EU Dimitrijević napominje da posledica može biti, ali da je na diplomatiji da proceni da li hoće da postigne spoljašnje uspehe ili da se odbrani od optužbi da nije dovoljno patriotska.
Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže da će, ako većina u Generalnoj skupštini prihvati inicijativu Srbije, to predstavljati veoma neprijatnu situaciju za zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. On, međutim, naglašava da upravo uspeh na tom frontu može dovesti do problema na drugom frontu koji se zove evropske integracije. Takođe, vremenski će se poklopiti izveštaj Serža Bramerca, haškog tužitelja i Generalne skupštine i sigurno će biti još susreta ta dva fronda u kasnijem periodu.
Urednica spoljnopolitičke redakcije nedeljnika Vreme Saška Stanojlović ocenila je za radio B92 da je ta inicijativa više namenjena unutrašnjim potrebama i dokazivanju pravovernosti odgovornoj nacionalnoj politici.
– Mislim da je za našu diplomatiju najvažnije da proceni korisnost jedne takve akcije. Pogotovo imajući u vidu neke od prioriteta ove vlade. Ovo je proevropska vlada, tako je konstituisana, takva je dobila podršku građana. I pitanje je da li to može na bilo koji način da ugrozi ili na neki način da poremeti naš zacrtani put prema EU i evropskim integracijama – smatra ona.
Imajući u vidu činjenicu da Srbija traži, a po svemu sudeći i dobija, podršku nesvrstanih zemalja za pokretanje inicijative za preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova, Goran Svilanović, bivši šef srpske diplomatije postavio je u izjavi za naš list pitanje: „Da li želimo da budemo zemlja predvodnica antizapadnog bloka unutar granica EU, a da istovremeno težimo ulasku u zajednicu evropskih zemalja?“
On ističe da Srbija mora da reši pitanje Kosova s EU, a ne pred UN. Prema njegovim rečima, pripadnici NATO snaga se povlače sa Kosova i ustupaju mesto Euleksu i nijedna odluka ne može biti doneta mimo EU. „To je stvarnost i svaki potez koji bi zaobilazio EU, ide direktno na štetu Srbije“, zaključuje Svilanović.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, kaže da je inicijativa došla kao izraz dnevne političke potrebe da se javnosti servira predstava da država na tu temu stalno nešto radi.
– U toj brzopletosti kao da je previđeno da su razni organi UN na osnovu milenijumskih ciljeva već uveliko odmakli u prihvatanju koncepta prava na zaštitu. Takođe, Srbija kao da računa na hladnoratovsku podelu koncepta nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država. U stvari na podršku zemalja koje imaju takav autoritarni odnos prema svojim građanima i ne baš prihvatljiv odnos prema konceptu zaštite ljudskih prava i njihovoj univerzalnosti – smatra Milićeva.
Ona je za Danas izjavila da je Srbija za svoje inicijative oko pitanja Kosova dobila podršku nesvrstanih, koji su, kako kaže, na istom skupu ocenili i legitimnim ponašanje Irana, koje zapadna međunarodna zajednica vidi kao problematično.
– Inače, iranske vlasti javno negiraju holokaust, što odmah dovodi u pitanje kredibilitet asocijacija koje to tolerišu, a podršku Srbiji, po meni, čine vrlo kompromitujućom – kaže Milićeva.