Uzrok bunta je strah od pada naniže

– Ispade nekako da je ulično nasilje „započeo“ Borko Stefanović sa dva-tri druga. Ulično političko „nasilje“ javlja se, po pravilu, kao odgovor na sistemsko političko nasilje. Daleko od toga da je to jedini razlog narodnih buna i masovnih protesta. Česti su razlozi koji proističu iz materijalne bede, iz masovnog gubitka društvenog položaja, u sociološkom smislu, iz „deklarisanja“ čitavih društvenih grupa, kao što je, na primer, u nas – nestajanje srednje klase čiji se retki pripadnici popeše naviše, a ogromna većina – naniže, „pad među radnike“ …, ističe Mihailović.

On dalje pojašnjava da je znatno ređe da do bunta dolazi na način koji bundžijama pripisuje vlast, to jest bune koje organizuju političke stranke ili neke političke grupe, jer je, kako ističe, revolucija isuviše komplikovana stvar da bi je mogla organizovati svaka stranka ili strančica kojoj to padne na pamet.

– Nije ni nezadovoljstvo uzrok buna po definiciji, kako neki politički analitičari priželjkuju, pogotovo to nije naše domaće nezadovoljstvo, naše je nezadovoljstvo „nezadovoljstvo sa jakom nadom da će nam biti uskoro bolje“ i sve dok postoji masovno uverenje da će „bolje“ doći samo od sebe, da će nam nekako zapasti, nema ništa od buna i protesta – smatra Mihailović.

Na pitanje da li je opozicija, koja je određena pretežno nacionalističkim stavovima, ovim protestima nešto dokazala, Srećko Mihailović odgovara da je nacion sredstvo za transformaciju autentične bune, izazvane materijalnom bedom, političkim nasiljem, osećanjem bezizlaza, u nacionalistički protest.

– No, ovde je zanimljiv savez ljudi čiji odnos prema nacionalnom nije ni iole jedinstven. Takav savez je moguć oko nekih ciljeva, a oko nekih nije. Ako pravite savez na ideji o izgledu društva za koje se borite, onda od saveza nema ništa, ali ako imate ograničene ciljeve, kao što je na primer da stvorite uslove za normalne izbore, pod jednakim uslovima, potom sloboda medija, i slično. Nacion traži pun oprez, biti preblizu njegovom nacionalizmu je previše opasno i kontaproduktivno, ali se oko nekih stvari može „politički iskoristiti“ – smatra sagovornik.

Kako dalje objašnjava, učesnici moguće bune su prekarni radnici, oni koji se plaše prekarnosti i oni koji su na ulazu u prekarnost, a nisu oni koji su duboko u prekarnosti.

– Ovo naliči na teoriju o relativnoj deprivaciji kao uzroku buna i masovnih protesta; deprivacija usled materijalnih razloga ili „pada naniže“, može da bude uzrok mnogo čega pa i pobune. Ali, ne bune se oni kojima je dobro i oni kojima je mnogo loše. Ako to nekog podseća na srednju klasu (doduše, jeste neka „sredina“, ali sredina u propadanju), neka mu! – zaključuje Srećko Mihailović za Danas, osvrtom na izjavu predsednika Srbije da je prepoznao među demonstrantima srednju klasu.