Varheji: Ekonomski rast regiona i približavanje EU mogući jedino uz reforme

Na vebinaru „Podsticaj za ekonomije u zemljama Zapadnog Balkana – Ekonomski i investicioni plan Evropske komisije u fokusu“, Varheji je rekao da investicije bez reformi „nikada neće doneti koristi koje treba da donesu“.

„Povećanje investicija i ekonomskog rasta moguće je samo ako vlade sprovedu reforme, pre svega strukturne ekonomske reforme, zatim u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije i reforme javne administracije“, kazao je Varheji na vebinaru u organizaciji fondacije Konrad Adenauer Štiftung.

Varheji je naveo da je Brisel „čvrsto ubedjen“ da je budućnost celog regiona u EU i da je proces evrointegracija neraskidivo povezan sa reformama koje zemlje treba da sprovedu.

On je rekao da veliki izazov predstavlja činjenica da je Zapadni Balkan znatno manje razvijen od EU kao celine i da su ekološki izazovi u regionu takodje mnogo veći nego u članicama Unije.

Varheji je kazao da je proširenje EU u fokusu Evropske komisije na čijem je čelu Ursula fon der Lajen i dodao da je zbog toga usvojena revidirana metodologija u pregovorima o članstvu, doneta odluka da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, i stavljen fokus na ubrzanje ekonomskog približavanja regiona Uniji.

Ekonomsko-investicioni plan Evropske komisije koji predvidja devet milijardi evra u grantovima vodiće stabilnom rastu regiona i trebalo bi brže da ga približi jedinstvenom tržištu EU, naveo je evropski komesar.

On je rekao da su jedan od najvažnijih izazova investicije u puteve i pruge.

„Cilj nam je da povežemo sve glavne gradove Zapadnog Balkana putnom i železničkom mrežom. Železnica ima veliki potencijal za razvoj trgovine u regionu, a potpuno je zanemarena u poslednjih 80 godina“, kazao je Varheji.

On je pohvalio Deklaraciju lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu, usvojenu u utorak na Samitu u okviru Berlinskog procesa, navodeći da će slobodno kretanje roba, usluga, ljudi i kapitala doneti veću konkurentnost i povećati bruto domaći proizvod regiona.

„Nema poente graditi puteve i pruge ako će kamioni da čekaju danima ili po 10 sati na granicama“, naveo je Varheji.

On je ukazao na veliki značaj regionalne saradnje, navodeći da se ekonomsko-investicioni plan odnosi na region kao celinu, i da „nije pitanje koliko će koja zemlja dobiti“.

Pohvalio je i Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, koju su lideri takodje potpisali na Samitu u utorak, navodeći da je ubrzanje ekonomskog razvoja regiona povezano sa prelaskom sa uglja na gas i sa dostizanjem karbonske neutralnosti do 2050. godine, što je cilj i EU.

„Izazovi Zapadnog Balkana u oblasti zaštite životne sredine mnogo su veći nego naši, pošto se region i dalje snažno oslanja na ugalj. Termoelektrane na ugalj u šest ekonomija regiona emituju više štetnih gasova nego cela EU“, rekao je Varheji.

Naveo je da ljudi u regionu umiru od zagadjenja vazduha i oboljevaju od respiratornih bolesti i dodao će emisije štetnih gasova biti smanjene 60 odsto ako se ugalj u potpunosti zameni gasom.

Kao jedan od izazova za Zapadni Balkan Varheji je naveo i socijalnu isključenost i zanemarivanje romske populacije, ali je dodao sa postoji veliki potencijal za napredak i za njen veći doprinos društvu.

Varheji je kazao da je EU od početka pandemije korona virusa „pokazala rešenost da produbi odnose sa regionom“ i da je tokom krize stalno bila uz Zapadni Balkan.

„Poslali smo značajnu podršku, u hitnoj medicinskoj opremi, ali i finansijsku pomoć za preživljavanje ekonomije. Sada nam je u fokusu dugoročni oporavak. Naš pristup je veoma jasan, ne može biti uspešnog evropskog upravljanja krizom ako se to ne radi zajedno s regionom s kojim delimo kontinent“, naveo je Varheji.

On je rekao da je EU poslednjih godina zanemarila odnos sa Zapadnim Balkanom i da nije bila posvećena koliko region zaslužuje.

„Zato ova Evropska komisija pokazuje duboku posvećenost regionu, u našem je interesu da pojačamo prisustvo, vidljivost i doprinos regionu“, kazao je evropski komesar.