Varhelji: Proširenje EU je geostrateška investicija u mir i stabilnost

„Politika proširenja je geostrateška investicija u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast na našem evropskom kontinentu“, rekao je Varhelji.

Predstavljajući Paket proširenja za 2021. godinu, koji uključuje godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, Varhelji je kazao da je proces evrointegracija „zasnovan na zaslugama“, prenela je Evropska komisija.

„To je proces zasnovan na zaslugama, koji pošteno procenjujemo na osnovu činjenica i za koji postoji jasna mapa puta za ubrzanje i produbljivanje reformi kod naših partnera. Ovo je u skladu sa našom revidiranom metodologijom proširenja, kojom se povećava kredibilitet procesa“, naveo je Varhelji.

On je rekao i da EU stoji uz Zapadni Balkan i Tursku i sa značajnom finansijskom podrškom kroz novi Instrument pretpristupne pomoći (IPA III).

„IPA III je i glavni izvor finansiranja za ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, vredan gotovo 30 milijardi evra, čiji je cilj da podstakne ekonomski razvoj regiona i njegovo približavanje EU, kao i dugoročni oporavak posle pandemije“, dodao je Varhelji.

Borelj: Kandidati za članstvo u EU da porade na reformama u temeljnim oblastima

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) izjavio je danas da kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU treba da porade na reformama u temeljnim oblastima radi napretka u procesu evropskih integracija.

Povodom usvajanja Paketa proširenja za 2021. godinu, koji uključuje godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, Borel je rekao da je potrebno održati „kredibilan proces proširenja“.

„Ovo je dvosmerna ulica: nova metodologija je pristup zasnovan na zaslugama. Ona stavlja veći fokus na reforme u temeljnim oblastima, kao što su vladavina prava, osnovne slobode, ekonomija i funkcionisanje demokratskih institucija“, kazao je Borelj.

Naveo je da evropski partneri, kandidati i potencijalni kandidati za članstvo „treba da se pozabave“ tim reformama, u interesu građana, i da ostave po strani međusobne razlike.

„Sa strane EU, mi treba da ispunimo svoje obaveze. EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana. Vreme je da se ujedinimo u izgradnji snažnije Evrope“, dodao je Borelj.

Evropski komesar Oliver Varheji (Varhelyi) izjavio je danas u Evropskom parlamentu (EP) da Evropska unija neće biti celovita dok u sebe ne ugradi Zapadni Balkan zato što uz geografiju tu postoje i isti interesi, vrednosti i istorija.

Varheji je poslanicima Spoljnopolitičkog odbora EP obrazložio Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku reformi medju partnerima na Zapadnom Balkanu i rekao da je u regionu ostvaren izvestan napredak, ali da manjkavosti postoje i dalje kad je reč o vladavini prava, nezavisnosti pravosudja, slobodi medija, suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.

Evropski komesar je odgovarajući na pitanja poslanika istakao da je Srbija potvrdila predanost reformama i da je na putu promena ustava, ali „Srbija mora ojačati i produbiti bitku protiv korupcije i organizovanog kriminala i osnažiti reforme na polju slobode medija“.

On je naglasio važnost Dijaloga Beograd-Priština i predočio da se „sve jednostrane i neusaglašene akcije moraju izbeći“.

Varheji je dodao da kad je reč o Crnoj Gori, koja je otvorila sva poglavlja, tamošnje vlasti moraju sprovesti zadatke u vladavini zakona da bi zemlja mogla napredovati u pregovorima o članstvu.

Jer „nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno bez pomaka u prelaznim uslovima“ za vladavinu prava, predočio je on i objasnio da je to deo nove metodologije proširivanja i zato Crna Gora mora ostvariti opipljive rezultate u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i slobodi medija i izražavanja.

Odgovarajući na pitanja poslanika kako EU misli da osujeti sukobe u regionu, evropski komesar je posebno naglasio da stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta, u šta se uklapa i inicijativa Open Balkan, treba da pospeši trgovinu, privrednu saradnju, kretanja ljudi i kapitala, a time i boljitak gradjana, što bi olakšalo razumevanje i smanjilo napetosti.

On je rekao da je EU spremna da finansira te projekte ako svi partneri udju u takvo regionalno zajedničko tržište.

Poslanici EP Vladimir Bilčik i Tanja Fajon su ocenili da bi sve političke grupacije u Srbiji trebalo da prihvate sporazum koji je za poboljšanje izbornih uslova utanačen izmedju delegacije EP i srpskog parlamenta, što je Varheji pozdravio i rekao da je tome doprineo i predsednik srpskog parlamenta Ivica Dačić.

Na pitanje kako EK gleda na izjave da bi se Republika Srpska mogla otcepiti od BiH, Varheji je podvukao da je „crvena linija Dejtonski sporazum“ i da to „svakako da je jasno i svima u Republici Srpskoj“.