Varheji: Srbija mora ubrzati reforme kako bi ušla u EU

Varheji je na forumu „EU se susreće sa Balkanom“ u Sofiji posebno pohvalio Crnu Goru, navodeći da je pred vratima završne faze pristupnih pregovora i izrazio nadu da će do nje doći već u junu.

Što se Srbije tiče, naveo je da je jedan klaster spreman za otvaranje već dve godine.

„Srbija je postigla napredak u osnovama, posebno u reformi pravosuđa i medijskog zakonodavstva. Dok se reforme moraju nastaviti, trebalo bi otvoriti klaster o konkurentnosti i inkluzivnom rastu“, rekao je Varheji. „Koliko god bila mala odluka, moramo je doneti kada se ispune kriterijumi i uslovi“, dodao je Varheji u govoru koji je objavljen na sajtu Evropske komisije.

Navodeći da je Kosovo u stalnoj krizi poslednjih godinu dana, Varheji je naglasio da kosovska vlada treba da pruži konstruktivniji pristup u rešavanju svih zahteva za deeskalaciju situacije kako bi ekonomska i politička podrška putu Kosova u EU napredovala punom brzinom.

Nakon završetka proces skrininga sa Albanijom i Severnom Makedonijom, Varheji je rekao da se očekuje otvaranje prvog klastera sa Tiranom, te da je EU spremna da pomeri proces i sa Skopljem kada se ispune svi kriterijumi. „Čekamo izbore u toj zemlji, ali se nadam da ćemo odmah posle izbora moći i da ubrzamo rad sa njima“, dodao je Varheji.

„Danas je veoma jasno da se proširenje mora dogoditi. Naš vitalni interes u okviru EU je da se proširenje dogodi što pre. Radimo više nego ikada pre da bismo bili spremni da pozdravimo nove članice EU. Računam na partnere u procesu proširenja da će iskoristiti ovaj istorijski trenutak, jer su im vrata otvorena i možemo završiti sve neophodne reforme zajedno“, poručio je Varheji, dodajući da računa u tom procesu i na podršku svih 27 zemalja članica EU.

Varheji je posebno pomenuo Plan rasta za Zapadni Balkan kroz koji EU, kako je naglasio, želi da promoviše primenu svih dosadašnjih dogovora postignutih u dijalogu.

Plan rasta, predstavljen u novembru 2023. godine, znači smanjenje ekonomskog i socijalnog jaza između EU i zemalja kandidata i pre nego što se proširenje zaista desi, a to je, kako je rekao, velika promena, koja bi trebalo da vodi ka tački sa koje nema povratka.

To znači, kako je rekao, da bi sledeća Evropska komisija trebalo da bude Komisija proširenja, koja će pozdraviti nove članice na kraju svog mandata, jer je to neizbežno i neizostavno.

„Ako sada pogledate mapu, videćete da prosek regiona iznosi 36% proseka BDP-a EU“, rekao je Varheji.

Plan rasta zasnovan je na četiri stuba, od kojih je prvi ekonomska integracija sa jedinstvenim tržištem EU, što znači postepenu integraciju koja će doneti prednosti članstva u EU čak i pre pristupanja. To će doneti direktnu korist građanima i privredi, a to bi trebalo da stvori potpuno drugačiju ekonomsku realnost i na Zapadnom Balkanu, rekao je Varheji.

Drugi stub odnosi se na zajedničko regionalno tržište za Zapadni Balkan, jer bi samo njegovim stvaranjem region mogao da poveća sopstveni BDP za jednu trećinu – jednostavnom primenom potpuno istih pravila koja primenjuju i države članice EU. „To je u rukama regiona“, dodao je Varheji, napominjući da bi taj proces, naravno, bio zasnovan na pravilima EU i trebalo bi da bude poligon za testiranje za punopravno članstvo.

Treći segment Plana rasta podrazumeva ubrzanje reformi, posebno u osnovnim klasterima, te unapređenje održivog ekonomskog rasta kroz privlačenje stranih direktnih investicija.

„To znači da ćemo svake godine morati da imamo reformske agende koje nam predlažu partneri sa Zapadnog Balkana“, rekao je Vareji i dodao da to ne znači samo prilagođavanje pravilima EU, već i reforme koje su neophodne da bi se izdržala konkurentnost na jedinstvenom tržištu.

Četvrta poluga Plana rasta je finansijska pomoć koja je planirana u iznosu od šest milijardi evra, koja bi bila uparena sa velikim naporima Ekonomskog i investicionog plana od 30 milijardi evra.

„Do 2027. godine, odnosno do kraja aktuelnog finansijskog okvirnog perioda, moći ćemo da isporučimo 90% pomoći Zapadnom Balkanu. To znači da od 2027. godine Zapadni Balkan neće imati razloga da kaže da nije spreman. Dakle, trebalo bi da se odmah pripreme“, poručio je Varheji.

Prema rečima Varheija, proširenje EU je neophodno zbog promena geoplitičkog pejzaža u Evropi i oko Evrope u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu, ali i drugih konflikata u okruženju, kao i zbog posledica kovid krize koju ne bi trebalo zaboraviti.

„Vrlo su jasne posledice svih ovih kriza. Posledice su širom Evrope – na severu, na istoku, na zapadu… I posledice su na Zapadnom Balkanu. Oni regioni koji se direktno graniče sa nama možda su i više direktno osetili posledice svih ovih kriza“, rekao je Varheji, opisujući politiku proširenja EU „možda više nego ikada“ kao jasnu i neophodnu geostratešku investiciju ka dugoročnom cilju mira, stabilnosti i bezbednosti.

„Tako bi tregbalo da razumemo ulogu proširenja i unutar EU. ovo je fundamentalni politički izbor za sve nas, i za one koji žele da budu u EU i za one koji to već jesu. i zato treba da razumemo da je neophodno da podstičemo jedni druge“, poručio je Varheji.