Varheji: Želimo da povežemo sve prestonice regiona auto-putevima i železnicama

To je i naš strateški cilj. Sećamo se tragedija iz prošlosti ovog regiona, uključujući rat u Bosni i Hercegovini, okončan pre 25 godina, najsmrtonosniji konflikt u Evropi nakon Drugog svetskog rata, kako bi se takve tragedije više nikada ne bi ponovile, poručio je evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, koji je učestvovao u onlajn diskusiji Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta o situaciji u ovom veku, organizovanoj povodom dvadesetpetogodišnjice  potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pored zvaničnika EU, na ovom skupu govorili su evroposlanici i  članovi parlamentata sa Zapadnog Balkana.

Varheji je istakao da će zvanični Brisel dati svoj doprinos ubrzanju integracije ovog regiona u EU, jer se time garantuju „stabilnost, bezbednost i slobodu“.

– Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su veoma važni za evropsku integraciju. Između ostalog, to znači posvećenost Srbije i Kosova dijalogu koji se vodi pod okriljem EU, kako bi bilo pronađeno sveobuhvatno, održivo rešenje za kosovsko pitanje. Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak predano radi na tome sa obe vlade, kazao je on.

Varheji je napomenuo da je značajno i prevazići velike socio-ekonomske razlike na Zapadnom Balkanu, zbog čega je EU nedavno odobrila Ekonomski i investicioni plan, u vrednosti od devet milijardi evra.

– Potrebne su investicije u ključne oblasti, poput saobraćaja, energetike, privatnog sektora i mladih. Želimo da ljudi u regionu vide prve rezultate toga već za četiri-pet godina. Namera nam je, između ostalog, da povežemo sve prestonice Zapadnog Balkana auto-putevima i železnicama, a težimo i stvaranju zajedničkog ekonomskog tržišta na naglasio je evropski komesar.

Miroslav Lajčak je rekao da je Zapadni Balkan po površini manji od Rumunije, ali da je, kako je to rekao Vinston Čerčil, „Balkan proizveo više istorije, nego što je to mogao da proguta“.

– Evropska perspektiva ovog regiona je najvažnija. Osim što EU promoviše svoje standarde i vrednosti, značajno je i što izdvaja velike svote novca za investicije, naveo je on.

Govoreći o izazovima s kojima se trenutno suočava Zapadni Balkan, Lajčak je pomenuo „dinamične političke procese“, uključujući parlamentarne izbore u nekoliko država, među kojima je i Srbija, te činjenicu da je „prošlost u znatnoj meri prisutna“, i „geostrateške interese drugih, vanevropskih sila, i kovid krizu“.

Povodom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Lajčak je poručio da se „dijalog nastavlja“, te da se u ovoj fazi pregovara o „međusobnim finansijskim potraživanjima i imovinskim pitanjima“.

– Dobro je što pregovori traju, ali dijalog je dug, krivudav put, to nije pravolinijska saobraćajnica, naglasio je specijalni predstavnik EU za razgovore o Kosovu, koji je uputio zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju na „liderstvu i posvećenosti“.

Borel: Svakog dana treba da se sećamo tragedije

Šef diplomatije EU Žozep Borel ocenio je da je Dejtonski sporazum „važan datum za sve nas“, jer je time okončan rat na evropskom tlu, „u kojem je stradalo više od 100.000 ljudi“. „Svakog dana treba da se sećamo te tragedije“, kazao je on. Prema Borelovom mišljenju, „EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana“. On je, takođe, podsetio, da je EU „najvažniji politički i ekonomski partner ovog regiona“. „Svaka od država regiona se kreće sopstvenim ritmom ka prosperitetnijoj budućnosti“, naveo je Borel.