Varhelji na pitanje o svojatanju dubrovačke književnosti: EK se ne meša u procedure Uneska

Varhelji je to naveo u odgovoru na pitanje poslanika Evropskog parlamenta povodom Zakona o kulturnom nasleđu Srbije u kojem se navodi da dubrovačka književnost, zaključno sa 1867. godinom, pripada i hrvatskoj i srpskoj kulturi, što je u Hrvatskoj ocenjeno kao posezanje za hrvatskom kulturnom baštinom.

Hrvatski poslanik Karl Resler (Ressler) je upitao da li Srbija koja je u pregovorima sa EU privremeno zatvorila poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi „ima istinsku ambiciju da podstiče kulturnu saradnju i zaštiti i unapredi bogatstvo evropske kulture, što su neki od temeljnih ciljeva evropske politike u području kulture“.

„U takvom kontekstu je još važnija temeljitost i kontinuitet praćenja privremeno zatvorenih pristupnih poglavlja. Na koji će način to Evropska komisija osigurati, imajući u vidu i interes zaštite kulturne baštine država članica?“, naveo je Resler u poslaničkom pitanju.

Varhelji je u odgovoru naveo da u okviru procesa pristupanja EU, Komisija redovno prati napredak Srbije, takođe i za privremeno zatvorena poglavlja kao što je poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi i da će tako biti sve dok se pristupni pregovarački proces sa Srbijom ne završi i sva poglavlja formalno ne budu zatvorena.

On je naveo da prema međunarodnom pravu, identifikacija nematerijalnog kulturnog nasleđa spada u isključivu nadležnost države na čijoj teritoriji se nalazi nematerijalno kulturno nasleđe.

Ta pitanja su, dodao je Varheji, obuhvaćena Konvencijom Uneska o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, a iako su neke odredbe konvencije prenete u pravne tekovine EU, EU nije članica Konvencije i EK stoga ne može da se meša u procedure za priznavanje nasleđa Uneska.

Ističe se međutim da je Evropska komisija više puta podvukla da će atmosfera dobrosusedskih odnosa olakšati rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja.