Varhelji: Podrška EU od 28 milijardi evra Zapadnom Balkanu potrebna što pre

Zapadnom Balkanu su ta ulaganja potrebna što je pre moguće i za to će biti nužno da se odmah unesu izmene u fond pretpristupne pomoći EU regionu IPA 3, naglasio je Varhelji u raspravi u EP o izveštaju Evropske komisije o evropskim reformama u Crnoj Gori.

Varhelji je dodao da se „nada da će EU uspeti da o tome donese odluku 2. juna, čime bi uverila Zapadni Balkan da je partner od poverenja“.

EU podrška od ukupno očekivanih 28 milijardi evra je odobrena da bi se izgradila infrastruktura, otvorila radna mesta, podstakao lokalni biznis, pospešio boljitak crnogorskih i građana regiona i time obezbedila sigurnija budućnost, kazao je evropski komesar za proširenje.

Taj ekonomski plan EU, po njegovim rečima, predviđa i jačanje ekonomske integracije regiona i usklađivanje s EU, uz smanjivanje jaza između Zapadnog Balkana i Unije i time konačno ubrzavanje evropske integracije regiona.

EU je, rekao je on, najveći investitor i trgovinski partner Crne Gore i zajedno s međunarodnim finansijskim institucijama radi na tome da Crna Gora u potpunosti iskoristi mogućnosti tog plana za ekonomski razvitak i investicije i zajamči zdrave investicije za rast i oporavak.

Crna Gora ujedno mora ispuniti ozbiljna obećanja za sprovođenje reformi da bi pospešila svoju konkurentnost i upravljanje javnim finansijama, a posebno reforme vezane za vladavinu prava.

Augusto Santos Silva, šef diplomatije Portugalije, predsedavajućeg EU, u raspravi je istakao da će nova metodologija proširivanja, koja je već primenjena na Crnu Goru i Srbiju, „staviti snažno u žižu uvreženje vladavine zakona, temeljna prava, delovanje demokratskih ustanova, reformu državne uprave, kao i ekonomski razvitak“.

„Snažnije političko rukovođenje postupkom proširivanja će pomoći da se naglasak stavi na ključne reforme koje treba da omoguće dalji napredak, kao i da poveća predvidljivost puta ka članstvu u EU na osnovu objektivnih merila“, zaključio je Santos Silva.

Izveštač EP za Crnu Goru, hrvatski poslanik Tonino Picula, u uvodnom izlaganju istakao je da je u Crnoj Gori na poslednjim izborima došlo prvi put za poslednjih 30 godina do demokratske promene vlasti, a veliki izlazak na te izbore je „sam po sebi predstavljao jasnu političku poruku građana Crne Gore“.

Picula je pozdravio mirni prelazak vlasti, ali je primetio da se „mirna tranzicija, nažalost, nije učvrstila u konstruktivan dijalog i saradnju“ i rekao da je neprihvatljivo saopštenje glavne opozicione stranke da neće učestvovati u radu parlamenta i usvajanju novog izbornog zakona.