Vašingtonski sporazum – četiri godine posle

Predstavnici Beograda i Prištine 4. septembra 2020. godine potpisali su dva odvojena sporazuma sa SAD u Beloj kući, jer se poslednja tačka dogovora razlikovala za obe strane, piše Kosovo online.

Iako je pomenuti sporazum viđen kao veliki korak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pre svega na ekonomskom planu, nakon nekoliko meseci dolaskom na vlast Aljbina Kurtija, i potom nove administracije u Beloj kući koja je bila nezainteresovana za sprovođenje istog, Vašingtonski sporazum je postao još samo jedan koji Priština ne poštuje, a u međuvremenu Kosovo je i uvelo embargo na uvoz robe proizvedene u Srbiji.

Na kraju aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti je primenio samo tačku u okviru sporazuma koji je Hoti potpisao, a koja se odnosi na otvaranje ambasade Kosova u Jerusalimu, da bi zauzvrat Izrael priznao nezavisnost Kosova.

Nakon potpisivanja sporazuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio tada da i dalje postoje ogromne razlike između Beograda i Prištine, ali da je sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, koji je potpisan u Ovalnoj sobi Bele kuće, ogroman korak napred.

S druge strane, Avdulah Hoti, koji će nekoliko meseci nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma izgubiti na izborima na Kosovu, rekao da je sporazum sa Srbijom veliki korak napred, koji bi, u njegovom viđenju, trebalo da vodi ka međusobnom priznaju.

Tadašnji specijalni savetnik predsednika SAD Ričard Grenel rekao je da je postignuti sporazum između Beograda i Prištine zaista jedna veoma dobra priča.

„Dovesti obe strane zajedno zaista je istorijski. Politika je bila u ćorsokaku. Mi smo se decenijama dogovarali o istim stvarima i to je bila noćna mora“ , naglasio je Grenel i rekao da mu je predsednik Donald Tramp rekao da ukoliko se obe strane bore oko političkih pitanja zašto se ne napravi nešto na polju ekonomije, pa da politika prati ekonomiju.

Tadašnji predsednik SAD Donald Tramp rekao je da su se „Srbija i Kosovo saglasili da normalizuju ekonomske odnose“ i pozdravio, kako je naveo „ogroman pomak“.

Šta je sve podrazumevao Vašingtonski sporazum

Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do trenutka kada je Priština aplicirala za Savet Evrope.

Predviđeno je i da se obostrano implementira sporazum za autoput Beograd-Priština, potpisan 14. februara 2020. godine, kao i železnički sporazum. Pored toga, obe strane su se obavezala da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranu.

U Vašingtonskom sporazumu navedeno je i da će Kosovo i Srbija sarađivati sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji „Autoput mira“, železničke pruge Priština-Merdare i železničke pruge Niš-Priština.

Sporazumom je predviđeno i da se Kosovo priključi „mini Šengenu“, koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kasnije „Otvorenom Balkanu“, ali se to nije desilo.

Obe strane su se saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, koje je i dalje predmet sporenja između Beograda i Prištine.

Sporazum je obuhvatio i obavezu zaštite i unapređenje verskih sloboda, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka u vezi sa SPC, kao i nastavak vraćanja razbaštinjene imovine, što Priština ni do danas nije ispoštovala

Takođe, obavezle su se da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba i da će biti posvećene identifikaciji i primeni dugoročnih i održivih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica.

Poslednja tačka sporazuma se razlikovala za obe strane, tako da je za Kosovo podrazumevalo otvaranje ambasade u Jerusalimu, a zauzvrat su dobili priznanje Izraela.

S druge strane, do premeštanja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kako je predviđao sporazum, nije došlo, jer je prethodno Izrael priznao Kosovo, a kako je objasnio srpski predsednik Aleksandar Vučić „Srbija postupa u skladu sa svojim interesima, koji su promenjeni nakon što je Izrael priznao Kosovo“.