Vašingtonski sporazum kao sredstvo obračuna Trampa i Bajdena

Ovako iz istrraživačkog centra Demostat nezvanično ocenjuju najnovije oglašavanje Donalda Trampa povodom situacije na Balkanu sa porukom da ne treba odbaciti Vašingtonski sporazum.

Aktivnosti bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i njegovog nekadašnjeg izalsanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela koji je prethodnih dana posetio administrativni prelaz Merdare na KiM, nakon čega je Tramp dao zvanično saopštenje o značaju sporazuma iz Bele kuće, privukle su pažnju domaće javnosti koja se pita otkud toliko interesovanje Trampa za Srbiju i Kosovo.

„Pozivi bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa – da se ne odbacuje Vašingtonski sporazum, samo su deo njegove kampanje za „mid-election“ – izbore koji se dešavaju sledeće godine u SAD za Predstavnički dom (Kongres i Senat). Već su nedavno održani izbori u Virdžiniji gde su demokrate izgubile, i Trampovi republikanci će sada još jaće voditi kampanju. Tramp namerava i da se kandiduje za predsednika 2024. godine a ovo pominjanje Vašingtonskog sporazuma, kao njegovog dostignuća, je deo kampanje“, smatraju u Demostatu.

Sa druge strane, u Demostatu primećuju da ni nova američka administracija iza predsednika Džozefa Bajdena, zapravo ne odbacuje dokument koji su potpisali Beograd i Priština pred Trampom.

„Bajdenova adminisgtracija nije suštinski odustala od Vašingtonskog sporazuma, ona sprovodi odredbe na neki način, pre svega u delu oko ekonomske saradnje. To je i Eskobar više puta naglasio prilikom aktuelne posete Sarajevu i Crnoj Gori. Na ideji iz Vašingtonskog sporazuma o „mini šengenu“ nastala je incijativa Otvoreni Balkan, koju podržava i Bajdenova administracija“, ukazuju iz Demostata.

Ono što demokrate oko Bajdena nikako ne žele, jeste da Tramp skuplja političke poene na odredbama iz sporazuma koje sprovodi nova administracija, ukazuju iz ovog istraživačkog centra.

„U tom sporazumu nema ničeg lošeg za spoljnu politiku SAD i zato će ga i sprovoditi. Posebno što bi odbacivanjem ovogo dokumenta naišli na veliki otpor jevrejske zajednice, a znamo da je od sporazuma Beograda i Prištine najviše profitirao Izrael. Ono što demokratama smete jeste da je pomoću toga promoviše Tramp“, naveo je naš sagovornik iz Demostata dodajući da se zbog toga koriste nešto drugačiji termini neko oni navedeni u dokumentu i izbegava korišćenje njegovog naziva od strane nove administracije.

Među aktuelnim spekulacijama oko toga kakve su namere zvanične Bele kuće za Balkan, ali i kakve su namere Trampa i Grenela, pojavila se informacija da „Srbija plaća 100.000 evra mesečno“ Grenela za usluge lobiranja i političke podrške oko Kosova.  Grenel je ipak demantovao da uzima novac poreskih obveznika naše zemlje, ali nije objasnio ni da li ga i ko plaća.

Čak i da informacija o angažovanju bivšeg američkog diplomate za račun Srbije – jeste tačna, iz Demostata podsećaju da postoje agencije i lobističke kuće koje plaćaju razne političare u SAD, te da to nije ništa nelegalno.

Grenel je viđen i kao jedan od vodećih ličnosti u Trampovoj kampanji za predsedničke izbore, a pre toga i za Kongres i Senat, ukazuju iz Demostata, te nije neobično ako Srbija želi da održi dobre odnose sa njim.

Poseta Ričarda Grenela prelazu Merdare između Kosova i Srbije, u svojstvu privatnog lica, kako je sam naglasio, izazvala je revolt i kritike izvestiteljke EU za Kosovo Viole fon Kramon koja je sa Grenelom ušla u oštru polemiku na Tviteru.