Vašingtonski sporazum, siroče ili politički trik za kratkoročnu upotrebu Trampove administracije: Sagovornici Danasa o tri godine od potpisivanja sporazuma u Beloj kući

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je sprovođenje Vašingtonskog sporazuma nezahvalno komentarisati iz više razloga, a jedan od njih je što on predstavlja siroče, jer nadzor nad njegovim sprovođenjem nikome nije bio poveren.

„Same Sjedinjene Države se nikada nisu postavile kao garant tog sporazuma, niti su uspostavile neki mehanizam za praćenje implementacije njegovih odredbi. Sa druge strane, brojne odredbe tog sporazuma su zapravo predstavljale potvrđivanje ranije preuzetih obaveza. Iz toga razloga se neke sprovedene obaveze, poput integrisanog upravljanja prelazom Merdare, ili početak izgradnje deonice „puta mira“ možda ne mogu pripisati Vašingtonskom sporazumu“, objašnjava Gogić.

Jedino što se sa sigurnošću može reći da su tekovine Vašingtonskog sporazuma, kako kaže sagovornik Danasa, je izrada studije izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode i međusobno priznanje između Kosova i Izraela.

„To je jedino što je izvesno proizašlo iz Vašingtonskog sporazuma. Tome bi se moglo dodati i poštovanje jednogodišnjeg moratorijuma na zahteve Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama i kampanje otpriznavanje od strane Srbije“, napominje politikolog.

On pojašnjava da je u američkoj ambasadi u Beogradu jedno kratko vreme delovala američka agencija DFC koja je trebalo da finansira te infrastrukturne i ekonomske projekte predviđene sporazumom. Njen direktor Džon Jovanović, međutim, smenjen je nedugo nakon promene administracije u Beloj kući, da bi se toj agenciji nakon toga izgubio svaki trag. Ipak, to bi se možda moglo smatrati kratkovečnim rezultatom Vašingtonskog sporazuma.

„U vreme kada je taj sporazum bio potpisan, svima je bilo jasno da je to politički trik za kratkoročnu upotrebu Trampove administracije. Zato niko nije ni imao prevelika očekivanja da bi on mogao da zaživi. Ipak, lekcija nije naučena pa smo dobili ovaj novi Evropski plan ili Briselsko-ohridski sporazum koji će imati sličnu sudbinu“, ističe Gogić.

I direktor NVO “Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa” Fatmir Šeholi smatra da je jedino što je pozitivna tekovina Vašingtonskog sporazum koji je potpisan pre tri gdine jeste priznanje Izraela koje je dobilo Kosovo.

Da podsetimo Vašingtonskim sporazumom o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije bilo je predviđeno međusobno priznanje Kosova i Izraela.

Dve zemlje su tokom jedne virtuelne ceremonije usled pandemije korona virusa 1. februara 2021. donele odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Taj događaj ocenjen je „istorijskim“ u obema državama. Istog dana Izrael je odobrio zahtev Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu, što se dogodilo 14.marta te godine.

Srbija je pristala da otvori predstavništvo privredne komore u Jerusalimu, što je učinjeno već u novembru 2020. godine, ali ipak nije preselila svoju ambasadu u Jerusalim, kako je propisivao Vašingtonskim sporazumom, do isteka vremenskog roka 1. jula 2021. godine, niti je to urađeno u potonjem periodu.

„Sve ostalo je ostalo samo lepa priča i dokumenat na koji se možemo pozivati i komentarisati. Očigledno je da od tog perioda imamo samo regres u dijalogu i tenzije koje su proizvele „blato“ iz kojeg nikako da izađu ni Srbija, ni Kosovo. Svi su smatrali da će taj tadašnji potpisani dokumenat između tadašnjeg premijera Kosova Abdulaha Hotija i Aleksandra Vučića u Beloj kući biti pokretač ka totalnoj normalizaciji odnosa, ali nažalost od tog vremena imali smo sijat tenzija i pucnjave i nestabilnost koja nas idalje prati“, napominje Šeholi.

Sagovornici Danasa slažu se da je u sporazumu zvaničnog naziva „ekonomska normalizacija odnosa“ tačka 15 smatrana suštinskom za slabljenje tenzija između Beograda i Prištine. Ona je predviđala jednogodišnji moratorijum na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama i na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova. U potpunosti je sprovedena, zahvaljujući američkom angažovanju. I nakon formalnog isteka moratorijuma, dve strane su zaista nastavile u narednim mesecima da se pridržavaju suštine odredbi.

Međutim, kako podsećaju naši sagovornici, u maju 2022. godine, kosovska vlada je aplicirala za članstvo u Savetu Evrope, što je izazvalo negativnu reakciju srpskog rukovodstva i eksplicitno pozivanje na već tada pomalo zaboravljeni Vašingtonski sporazum.

Aleksandar Vučić je istakao da će se u slučaju kosovskog kršenja sporazuma i Srbija vratiti kampanji za povlačenje priznanja. Iako u prethodnoj godini nije bilo objavljenih novih otpriznanja Kosova, srpski zvaničnici su u više navrata tvrdili da poseduju note o povlačenju priznanja od strane nekoliko država.

Marko Milenković iz „Nove društvene inicijative“, nevladine organizacije sa severa Kosova, kaže da kada se govori o konkretnim stavkama Vašingtonskog sporazuma, osim moratorijuma na apliciranje Prištine za članstva u međunarodnim organizacijama i uzdržavanje Srbije kada je u pitanju kampanja povlačenja priznanja, nije bilo konkretnijih i vidljivijih efekata, a prilika je pre svega propuštena za unapređenje ekonomske saradnje, jer je tu bilo najviše potencijala.

„Nakon tri godine od Vašingtonskog sporazuma, većina stvari nije sprovedena, a deluje kao i da se na ovaj sporazumem zaboravilo. Ovaj sporazum je zaista bio dobra prilika za unapređenje odnosa dveju strana, međutim, potpisan je u delikatnom političkom momentu. Nakon smene vlasti u SAD, ali i na Kosovu, deluje da je ovaj sporazum skrajnut po strani. Ključnu odgovornost za nesprovođenje snosi, čini mi se prištinska strana, tj. aktuelni režim, koji kao da nije video priliku u ovom sporazumu, a sve to je donekle I rezultiralo pogoršanjem odnosa između SAD I Prištine.“, navodi Milenković.

Sagovornik Danasa, ipak, zaključuje da je Srbija iskoristila Vašingtonski sporazum da nakon njegovog potpisivanja radi na učvršćivanju odnosa sa Sjedinjenim američkim državama.