Vašingtonski sporazum sve bliže tome da postane mrtvo slovo na papiru

Odredba o moratorijumu na lobiranje za povlačenje priznavanja s jedne strane i na prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama s druge, prestala je da važi i sada zavisi od dobre volje Beograda i Prištine. Istovremeno je i SAD, čini se, skinula ovu problematiku, sa liste svojih prioriteta, piše N1.

Bivši specijalni izaslanik Donalada Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričar Grenel optužio je administraciju Bajdena da se ne bavi Vašingtonskim soprazumom. Nova administracija neće eksplicitno ograditi od svega što je radila prethodna, ali će se verovatno promeniti fokusi i prioritete, kaže Siniša Vuković, predavač na Džon Hopkins univerzitetu.

„Još je rano reći do koje mere će doći do odstupanja i da li će uopšte doći do značajnijeg odstupanja. Ono što je indikativno i upravo se čulo danas tokom svedočenja je da je Eskobar naglasio da su spremni da sarađuju sa EU po pitanju dijaloga Boegrada i Prištine, što znači da ono što je Grenel radio – više se neće nastavljati“, navodi Vuković.

Neimenovani portparol Stejt dipartmena za Glas Amerike kaže da SAD nastavljaju da rade i sa Srbijom i sa Kosovom kako bi obe strane ispunile svoje obaveze iz sporazuma. „Mnogi elementi Vašingtonskog sporazuma su u skladu sa našom širom vizijom regiona, uključujući energetsku diversifikaciju, regionalne veze, primenu moratorijuma na prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama i kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti, kao i pronalaženje i identifikovanje nestalih osoba. Potreba za potpunom normalizacijom nema rok važenja“, naveo je.

Sporazum o ekonomskoj normalizaciji potpisan je u Vašingtonu pre nešto više od godinu dana. Do ekonomske normalizacije nije u međuvremenu došlo, a oročena na godinu dana odredba o moratorijumu na prijave za članstvo u međunarodnim organizacijama i kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti je istekla.

„Premijer Kurti još letos izajvio da je Vašingtonski sporazum nevažeći, a u avgustu je parlament u Prištini odbacio rezoluciju o sprovođenju odredbi Vašingotnskog sporazuma. Tako da je sve sada prepušteno dobroj volji Beograda i Prištine, što je deficitarna kategorija“, naveo je spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

Beograd i Priština razmenjuju optužbe o neposedovanju dobre volje i nepoštovanju sporazuma. Tako je ministar spoljnih poslova Srbije u intervjuu Novostima izjavio da više od 10 zemalja razmatara da opozove priznanje nezavisnosti Kosova: „Mi nećemo povući prvi potez, jer bismo odmah bili proglašeni za provokatore. Bili smo spremni i da nastavimo moratorijum na lobiranja za priznavanja i otpriznavanja dogovoren Vašingtonskim sporazumom, ali u Prištini ne postoji dobra volja za poštovanjem bilo kog sporazuma“.

Iz prištinskog ministarstva odmah je stigao odgvor da Srbija nije ni prestala sa kampanjom te da kontinuirano radi na slabljenju pozicije Prištine u međunarodnoj areni.

„Razmena otpužbi kojoj sada prisustvujemo oko kršenja moratorijuma je u suštini besmislena i svodi se na čist politički marketing“, navodi Jakšić.

Iz Stejt Dipartmenta upućuju Beograd i Prištinu da na prvo mesto stave napore da izgrade političko poverenje kroz dijalog sa posredništvom Brisela.

Dijalog Beograda I Prištine pod patronatom Evropske Unije je u ćorsokaku, a odnosi vrlo daleko od normalizacije.