Važni i mali koraci ka Evropskoj uniji

Sastanak u Trstu je četvrti po redu od 2014. godine nakon Berlina, Beča i Rima, a govornici su napravili i paralelu u odnosu na samit EU u Solunu iz 2003. godine.

Zoran Panović, programski direktor Demostata i moderator, rekao je da je „region ohrabren te 2003. u Solunu, kao i ove godine u Trstu i da je samo Hrvatska od tada uspela da tu ohrabrenost pretvori u članstvo u EU“.

– Bizarno i nadrealno je delovalo 2003. iz Soluna da će Aleksandar Vučić 2017. godine biti predsednik Srbije, kao što danas deluje nadrealno da je Zoran Živković 2003. godine bio premijer, rekao je Panović.

Kako je naveo, i pored toga što je jedan od ciljeva samita jačanje ekonomske saradnje mora se imati u vidu da se „SFRJ raspala i pored prosečne plate od 1000 nemačkih maraka, što govori da se zemlja nije raspala iz ekonomskih razloga, već zbog nabujalog nacionalizma koji je danas evoluirao“.

Sagovornici su otvorili čitav niz pitanja, od toga da li je Berlinski proces kompenzacija za članstvo zemalja regiona u Evropskoj uniji, preko pitanja o bojazni u samoj Uniji zbog povećanog uticaja Rusije i Turske na Balkanu do političkog i ekonomskog značaja samih sastanaka.

Dragan Janjić, glavni urednik Novinske agencije Beta, smatra da je dobro što se ovakvi sastanci održavaju jer omogućavaju regionu makar minimalni napredak.

– Imamo konkretne rezultate ovog samita koji se tiču transportnog sporazuma, kao i regionalnih komora. Sve su to mali koraci, ali jako bitni jer za privredu i građane mogu imati ogroman značaj – rekao je Janjić i dodao da su političke elite regiona shvatile da bez međusobne saradnje nema napretka u evrointegracijama.

Nekadašnji ambasador, pisac i urednik u našem listu, Radivoj Cvetićanin ocenio je sastanak u Trstu kao „izvesnu stagnaciju jer još uvek ima više priče nego konkretnih stvari“.

Sagovornici su se složili u oceni da mediji u regionu ovakvim sastancima ne pridaju dovoljno pažnje, ali i da se može primetiti dominantan antievropski sadržaj u novinskim naslovima. Takođe, smatraju da je zabrinjavajuće što su mladi sa ovih prostora većinski protiv evrointegracija i na tom polju ocenili kao pozitivnu odluku o osnivanju Regionalne kancelarije za mlade sa sedištem u Tirani koja treba da poveže nove generacije i pomogne u procesu pomirenja.

Narodna poslanica iz redova SNS-a i predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Nemačkom, Vesna Marković, okarakterisala je Berlinski proces kao prekretnicu u odnosima među zemljama Zapadnog Balkana. Kako je navela, Nemačka je svojim autoritetom uspela da okupi balkanske regionalne lidere čime je stvoren preduslov za dalju saradnju.

– Parlament i Vlada Srbije potpuno su posvećeni ovom procesu – istakla je narodna poslanica. Osvrćući se na potpisane sporazume o ulaganjima u saobraćaj, preduzeća i bolnice, ona je naglasila i da je „EU je uvidela da će poverenje u njene institucije rasti ako raste lični standard građana“.

Narodni poslanik iz redova SDPS-a Muamer Bačevac izneo je zabrinutost zbog, kako je rekao, evidentnog uticaja imperijalnih sila na ovaj region, pre svega Rusije i Turske. On smatra da je jedina opcija za Srbiju i zemlje ovog dela Evrope nastavak pregovora oko članstva u EU, a kao prioritet istakao je i potrebu za početkom evroatlantskih integracija.

Na panelu su govorili još i Branko Rosić novinar Nedeljnika, Aleksandar Simurdić generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, Elvira Kovač narodna poslanica SVM-a, kao i Stefan Surlić, politikolog i asistent na FPN-u.

Apsurdna situacija

Naredni samit u okviru Berlinskog procesa održaće se u Londonu iduće godine, što je, složili su se učesnici panela, pomalo apsurdna situacija zbog procesa izlaska Britanije iz Evropske unije.

Panel u Medija centru organizovan je u saradnji Istraživačko-izdavačkog centra Demostat i Fondacije Konrad Adenauer.