Veber: Vučić odugovlači odluku, ali će na kraju biti prisiljen da uvede sankcije Rusiji

Prema Veberovim rečima u isto vreme pokušaće da nastavi politiku sedenja na dve stolice – jer imamo šest paketa EU sankcija protiv Rusije. To mnoštvo mera pruža dovoljno mogućnosti da Beograd nešto izabere što na jednoj strani šalje signale ka Briselu, a na drugo nema puno ili nema nikakav efekat na odnose sa Rusijom, prenosi Nova. rs.

Verujem da će predsednik Vučić odugovlačiti odluku što duže i to putem sporog formiranja nove vlade, ali da će na kraju biti prisiljen da uvede sankcije, rekao je Veber odgovarajući na pitanje da li će Srbija na kraju uvesti sankcije Ruskoj Federaciji.

Na pitanje kakve bi posledice Srbija mogla da ima ukoliko ne uvede sankcije Rusiji, politički analitičar kaže da je uveren da će uvesti sankcije i u isto vreme pokušati da nastavi politiku sedenja na dve stolice – jer imamo šest paketa EU sankcija protiv Rusije. To mnoštvo mera pruža dovoljno mogućnosti da Beograd nešto izabere što na jednoj strani šalje signale ka Briselu, kaže Veber i dodaje da na drugoj nema puno, ili nikakav efekat na odnose sa Rusijom.

On navodi da kek kad bude veći pritisak Evropske unije na Srbiju i kad Srbija izgradi infrastrukturne pretpostavke da se oslobodi od energetske zavisnosti od Rusije, može doći do ozbiljnijeg pridruživanja Srbije EU sankcijama, odnosno do preokreta u odnosima sa Moskvom.

Veber veruje da u Srbiji postoji iko relevantan ko bi potpisao priznanje kosovske nezavisnosti. Kako navodi ovde nema ni protivurečnosti niti novosti: Kad je etabliran politički dijalog, svima, pre svega Beogradu, jasno je stavljeno do znanja o čemu se tu radi – izjave poput one Merkelove da je vreme promena granica na Balkanu prošlo, tj. da Srbija mora prihvatiti kao činjenicu nezavisnost Kosova, i kao uslov ulaska u EU, prvo politički, a onda nekad u procesu i pravno – činile su svojevrstan preduslov za ulazak u politički dijalog – a Beograd to 2012-13 i činilo. Da to pravno priznavanje realnosti nezavisnosti Kosova mora biti dio sveobuhvatnog, konačnog sporazuma ni manje nije bilo jasno.

– Predsednici Vučić i Tači su od 2017.do 2020. u pregovorima o razmeni teritorije pokušavali iskorišćavati slabost, krize Zapada – a na kraju krajevu nisu uspeli. Prirodno je da se celokupni pregovarački proces sad vraća na svoj početak, koliko je prirodno da Vučić i drugi akteri glume iznenađenje, kaže analitičar.