Foto: FoNet / BeoInfoGrađani Beograda mogli bi na predstojećim izborima imati istu ili možda i širu ponudu za zaokruživanje na biračkom listiću u poređenju sa izborima 2014. s obzirom na to da je broj stranaka i pokreta koji su do sada najavili učešće blizu onog od pre četiri godine.
Tada se na glasačkom listiću bele boje našlo 23 liste, dok je za sada nameru ili odluku o učešću u trci za Beograd iznelo 17 političkih organizacija, što stranaka, koalicija, pokreta ili udruženja građana. Može se pretpostaviti da će se na izbore prijaviti i mnoge grupe građana nepoznate široj javnosti, verovatno oformljene i registrovane nekoliko meseci ili nedelja pred predaju dokumentacije za učešće na izborima. Isto tako, do predaje lista mnoge stranke će doneti odluke o zajedničkom nastupu jer samostalno ne mogu da pređu cenzus od pet odsto.
Sada je poznato da će na izbore izaći lista koju okuplja SNS bez poznatog i istaknutog kandidata za gradonačelnika, zatim SPS sa kandidatom Aleksandrom Antićem, pa lista koju okuplja kandidat za gradonačelnika Dragan Đilas, lista na čelu sa kandidatom Aleksandrom Šapićem, Pokret Luke Maksimovića odnosno Belog Preletačevića, DS za koju trku trči Dragan Šutanovac, Ne da(vi)mo Beograd bez poznatog kandidata, SRS sa Miljanom Damjanovićem, LDP koji je najavio kandidaturu Čedomira Jovanovića, ali sa mogućim promenama jer kako najavljuju u LDP-u planiraju da budu potpuno različiti od drugih. Tu su zatim i oni koji bi mogli i samostalno ili u koaliciji da se pojave na listiću Dveri, pokret Dosta je bilo, DSS, Narodni slobodarski pokret Miroslava Parovića, Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića, Pokret obnove Kraljevine Srbije koji kandiduje Predraga Markovića, Srpska desnica kao i Udruženje građana za razvoj Beograda 011 na čelu sa Jovanom Ranđelovićem.
Instant ulaznica za izbornu trku je formiranje grupe građana za koju je potrebno manje para i potpisa za ulazak u izbornu trku. Grupu građana može osnovati najmanje deset birača zaključenjem pisanog sporazuma koji mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. U tom sporazumu o osnivanju grupe građana potrebno je da se navede kako će se ta grupa zvati, kako će se zvati izborna lista, a zatim da je podnesu po istim pravilima koje važe i za stranke.
A ta pravila su da izbornu listu mora podržati najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Dakle, ukoliko stranka ili grupa građana hoće da na svojoj listi ima svih 110 imena koliko ima Skupština grada Beograda onda mora da sakupi najmanje overenih 3.300 potpisa. Postoji i opcija da se ide sa manje imena na listi. Propisi kažu da predlagač mora na izbornoj listi imati najmanje jednu trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. To znači 37 imena ili 1.110 potpisa. Prema Zakonu o lokalnim izborima u jedinicama lokalne samouprave koje imaju manje od 20.000 birača, izborne liste utvrđene su i kada ih svojim potpisom podrži najmanje 200 birača.
Može se pretpostaviti da će veće i iskusne stranke imati svih 110 imena na listi i da će sakupiti i više od neophodnog najmanjeg broja potpisa. Grupe građana u kojima nema političkih stranaka koje mogu da angažuju i okupe dosta ljudi, po pravilu se odlučuju za manji broj imena. Iskusni učesnici na izborima kažu da postoji mogućnost da se pred izbore pojavi veći broj grupa građana osnovanih samo da bi uzele minoran broj glasova i ostale ispod cenzusa, čiji glasovi prema izbornom sistemu u raspodeli posle izbora idu najpre prvoplasiranoj listi. Očekuje se da to bude SNS, te samo naprednjacima ide u korist veći broj lista koje će ostati ispod cenzusa. Među opozicijom se može čuti da se „naprednjačka grupa građana“ može prepoznati i po tome što će uopšte sakupiti više od 1.100 neophodnih potpisa.
Učesnici izbora moraju da vode računa i tome ko može da napravi koaliciju. Zakon o lokalnim izborima ne dozvoljava zajedničku listu stranaka i grupe građana, s obzirom na to da su one dva različita entiteta. Takva mogućnost nije dozvoljena ni na parlamentarnim izborima. Grupe građana su osnovane uglavnom samo radi izlaska na izbore, dok su stranke registrovane i podležu zakonskim propisima o njihovom delovanju.
Zbog ovoga je grupa građana jedini način na koji mogu zajedno na izborima da nastupe udruženje PSG Saše Jankovića, Levica Srbije i Narodna stranka Vuka Jeremića, koje predlažu Đilasa za svog kandidata. Neočekivano bi bilo da Đilas uđe u Jeremićevu stranku ili pak da se PSG ulije u NS i obrnuto. Rešenje je formiranje novog političkog entiteta, odnosno grupe građana pod bilo kojim imenom. Isto važi i za eventualnu koaliciju Dveri i DJB, s obzirom na to da je pokret Dveri registrovan kao partija, a DJB kao udruženje građana.
Bolje medijske uslove traži 13 organizacija
Trinaest opozicionih organizacija podnelo je zahtev Radio televiziji Srbije i Regulatornom telu za elektronske medije, prenosi FoNet. Opozicija zahteva objektivno i profesionalno informisanje građana, pristup opozicije javnom servisu i upotrebu zakonskih ovlašćenja u zaštiti prava građana i javnog interesa u slučajevima očigledne i grube zloupotrebe medijskog uticaja. Ukoliko na te zahteve ne bude pozitivno odgovoreno, opozicija će se obratiti domaćoj i međunarodnoj javnosti i pozvati na akcije, navedeno je u zajedničkom saopštenju. Zahteve su potpisali predsednici Pokreta slobodnih građana, Narodne stranke, Levice Srbije, Pokreta za preokret, Zajedno za Srbiju, pokreta Protiv diktature, Socijaldemokratske stranke, Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, pokreta Čuvari Starog grada, Demokratske stranke, Nove stranke, pokreta Dosta je bilo i Dveri.
Učesnici izbora 2014.
Liste koje su učestvovale na izborima u Beogradu 2014. su:
1. Aleksandar Vučić- Budućnost u koju verujemo
2. Ivica Dačić – SPS – PUPS – JS
3. DSS – Vojislav Koštunica
4. Čedomir Jovanović – LDP
5. SRS – Dr Vojislav Šešelj
6. URS – Mlađan Dinkić
7. Ćirilica za Beograd
8. Sa DS za demokratski Beograd – Dragan Đilas
9. Demokratija – Evropa – Srbija
10. Treća Srbija – Za sve vredne ljude
11. Boris Tadić – NDS – Zeleni – Zajedno za Srbiju
12. Dveri – Vladan Glišić
13. Patriotski front – Dr Borislav Pelević
14. SVM – Ištvan Pastor
15. GEPS ZA Beograd – Prof. dr Jovan Filipović
16. Stranka Rusa Srbije – Dragan Cvetković
17. Ekonomski pokret – Branko Drgaš
18. Građanski pokret „Jeste svejedno Igor Brakus“
19. Patriotizam u parlament – 1389 – Miša Vacić
20. Akademik dr Jovan I. Deretić Slobodna Srbija
21. DJB – Saša Radulović
22. Nijedan od ponuđenih odgovora
23. Beli listići
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
