Većina građana je već okrenuta ka Moskvi

Ipak, naši sagovornici smatraju da ponašanje Hrvatske neće dovesti do toga da Srbija učini zaokret i okrene se u još većoj meri saradnji sa Rusijom, a neki od njih konstatuje da je „većina građana već okrenuta Rusiji“.

Josip Juratović, poslanik nemačke Socijaldemokratske partije u Bundestagu, kaže za Danas da „misli da ne postoje nikakve hrvatske rampe na putu Srbije u EU, ali zasigurno je potreban dijalog oko otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske i u konačnici prihvatljivo riješenje za obije strane“.

– Hrvatska je ušla u EU između ostalog, da bude primjer ostalim zemljama u regiji i time se obavezala za pomoć i svojoj susjednoj zemlji Srbiji na njenom putu u EU. Upravo su odnos Srbije i Hrvatske te njihov zajednički pristup prema regiji kao potpisnica Dejtonskog sporazuma od vitalnog značaja. Hrvatska ne uslovljava Srbiji njen odnos prema Rusiji ali očekuje da Srbija vjerodostojno zastupa zajedničke interese EU, koje ona želi biti članica. Uvjeren sam i da i Srbija želi biti članica jedne složne i stabilne EU kako na ekonomskom i socijalnom tako i na unutrašnjem i vanjsko političkom planu, konstatuje Juratović.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, ocenjuje za Danas da problemi u srpsko-hrvatskim odnosima svakako mogu usporiti evropske integracije Srbije, „ali neko značajnije skretanje sa evropskog puta i približavanje Rusiji nije izgledno“.

– Pre bi se moglo reći da Srbija ojačava sopstvenu poziciju pred Zapadom pokazivanjem da za nju postoji alternativa. Srbija očekuje da ključne članice EU, zabrinute ruskim uticajem, izvrše pritisak na one članice koje blokiraju otvaranje poglavlja kako bi se proces evropskih integracija ubrzao. Nešto slično se događalo i ranije sa otvaranjem poglavlja 23 i 24, smatra Burazer.

Tibor Moldvai, programski koordinator Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da su nedavna istraživanja javnog mnjenja Instituta za evropske poslove i Kancelarije za evropske integracije pokazala najmanju podršku građana Srbije za priključenje EU otkad se ona meri.

– Kada se na umu ima podatak da najviše građana kao model po kome bi Srbija trebalo da se razvija uzima ruski model, vidimo da je većina građana već „okrenuta“ ka Rusiji. Dosad je čvrst stav Vlade bio da se evropska budućnost Srbije ne dovodi u pitanje. Ipak, potezi u spoljnoj politici pokazuju da je i Vlada i te kako okrenuta ka Rusiji, i ima usklađen stav o mnogim pitanjima sa stavom te države, a ne sa EU. Svakim danom vidimo sve više ruskog uticaja na spoljnu politiku Srbije, a poseta Lavrova svakako da doprinosi tome. S druge strane, teško je verovati da će se Srbija još više približiti Rusiji nauštrb odnosa sa EU, jer bi u ovom trenutku značilo samo da se pregovori zaustave, a to svakako nikome ne ide u prilog, ukazuje naš sagovornik. Moldvai ističe da Srbija „pak, ima keca u rukavu, koji može upotrebiti u svakom trenutku da dodatno pritisne EU da otvori i druga poglavlja, a to su pregovori Beograda i Prištine“.

Nikolić i Grabar Kitarović oprečno o uslovima

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović poručila je juče da kriterijume za ulazak u EU treba da ispuni svaka država. „Ako želite da postanete članica EU, morate proći šta su prošle i druge zemlje. Hrvatska je morala da ispuni sve kriterijume, imali smo puno teškoća, bilo je i blokada, ali u ovom slučaju reč je o kriterijumima koje je lako ispuniti. Ne vidim zašto Srbija to ne bi mogla da ispuni, izjavila je ona.

S druge strane, predsednik Srbije Tomislav Nikolić naglasio je da „odgovorno tvrdi“ da su „zakoni koji tretiraju nacionalne manjine u Srbiji daleko iznad zakona zemalja EU“, dodajući da „Srbija ne prihvata rečnik ucena, podmetanja noge, nametanja najopasnijih ideologija iz prošlosti, uključujući, nažalost, fašizam i nacizam“.

Žigmanov: Propušteno vreme

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine Tomislav Žigmanov ocenjuje za Danas da je propušteno vreme u uspostavljanju bilateralne saradnje između Srbije i Hrvatske u proteklih nekoliko godina, odnosno da su aktuelni problemi posledica toga.

– Hrvatska se kao članica Evropske unije poslužila merom koja joj stoji na raspolaganju – ne dopustiti otvaranje poglavlja, što je uobičajna praksa u procedurama EU u pregovaračkom procesu. Razloge za tako nešto je jasno navela – nerešeni problemi u području obrazovanja na hrvatskom, pre svega, kada je reč o udžbenicima. Da je bilo bilateralne saradnje u proteklih četiri do pet godina između Srbije i Hrvatske do ovoga sasvim sigurno ne bi došlo – ističe Žigmanov za Danas.

S. Č.