Većina najavila podršku

a o dešavanjima na mitingu SRS-a 29. jula, kada je život izgubio Ranko Panić. “ Zvao me je ministar policije Ivica Dačić i tražio da mu damo rok do kraja nedelje kako bi bio završen izveštaj o dešavanjima od 29. jula. Rekao sam mu da ne možemo da čekamo toliko dugo, ali da mu dajemo još malo vremena“, objasnio je Todorović i dodao da je od Dačića tražio da izveštaj pošalje Skupštini Srbije, a ne odboru za bezbednost.

Iako je obećao da će izveštaj komisije MUP o mitingu Srpske radikalne stranke i okolnostima pod kojima je nastradao Ranko Panić biti gotov do kraja prošle nedelje, Dačić je rekao da izveštaj nije kompletiran, jer je on sam zahtevao neke dodatne okolnosti. “ Trebalo je sačekati obdukcioni nalaz. Tu postoji niz detalja koje želimo da ispitamo. Kako niko nije pomenuo način na koji je Panić lečen i zašto je bio vezan kada ga je supruga posetila u bolnici? Iako je Panić dobio udarac, to nije neposredni uzrok smrti, već je smrt usledila dve nedelje kasnije. U nalazu piše da je uzrok sepsa“, rekao je Dačić.

Obrazlažući predloge sporazuma, ministarka finansija Diana Dragutinović objasnila je da će potvrđivanjem 11 ugovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama Srbija obezbediti 286,5 miliona evra za realizaciju različitih projekata. Ona je rekla da se sporazumi odnose na kredite i donacije koje su obezbedile Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Međunarodno udruženje za razvoj i pozvala poslanike da glasaju „za“, jer se sredstvima iz tih zajmova realizuju veoma važni projekti.

Za bolesne više postelja

Realizacijom kredita za kliničke centre u Beogradu bi trebalo završiti zgradu Kliničkog centra od 96.000 kvadrata, nakon čega bi u njemu bilo 2.525 kreveta. U Kragujevcu bi se gradila nova zgrada od 8.000 kvadrata, tako da bi se broj postelja povećao na 1.150 kreveta. Klinički centar u Nišu trebalo bi, sredstvima ovog kredita, da završi postojeću zgradu od 12.000 kvadratnih metara i sagradi novu od 15.000 kvadratnih metara, pri čemu će se dobiti ukupno 1.225 postelja za bolesnike. Posle završetka zgrade Kliničkog centra u Novom Sadu biće 30.764 kvadratnih metara i 1.140 kreveta.

Najznačajniji projekti za koje će novac biti utrošen odnose se na poboljšanje energetske efikasnosti i prelazak na čistija goriva, obnovu borskog regiona i sanaciju ekoloških rizika, kao i podsticanje razvoja ekološkog sektora. Sredstva su namenjena unapređenju poljoprivredne proizvodnje, rekonstrukciji 113 kilometara primarne i sekundarne putne mreže, kao i rehabilitaciji sistema navodnjavanja. Značajna sredstva obezbeđuju se i za rekonstrukciju četiri klinička centra, kao i rekonstrukciju mosta „Gazela“. Osnovni cilj zaduživanja Srbije je obezbeđivanje neophodnih sredstava uz najniže troškove finansiranja i najpovoljnije uslove, rekla je Dragutinovićeva, navodeći da su ovo veoma povoljni krediti kako zbog niskih kamata tako i zbog dugog perioda otplate.
Država Srbija i Evropska investiciona banka potpisale su 8. decembra 2006. godine ugovor o finansiranju Projekta „Klinički centri“ u iznosu od 80 miliona evra. Cilj ovog projekta je unapređenje usluga tercirajne zdravstvene zaštite stanovništva Srbije, a sastoji se od projektovanja, izgradnje, opremanja i renoviranja postojećih zgrada četiri klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
U oblasti rekonstrukcije saobraćaja, puteva i mostova potrebno je ratifikovati sporazume u vrednosti od 102,8 miliona evra. Za dodatno finansiranje energetske efikasnosti Srbija bi trebalo da dobije 13,3 miliona evra, a za rehabilitaciju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje 36,8 miliona. Poljoprivrednici u Srbiji trebalo bi da dobiju 4,5 miliona dolara, koje im daje Globalni fond za zaštitu životne sredine, kao i kredit od 12,5 miliona evra od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za projekat reforme poljoprivrede u tranziciji. Tim sredstvima trebalo bi da se poveća konkurentnost poljoprivrede, unapređenje ruralnih područja, modernizuje tehnologija i usaglasi sa propisima EU.
Poslanici većine stranaka u Skupštini smatraju da je potvrđivanje ovih međunarondih sporazuma, ugovora i zajmova potrebno Srbiji za važne projekte, pa će u skladu sa tim i glasati. Glasanje, u danu za glasanje, najavili su poslanici sa liste Za evropsku Srbiju, SPS i Jedinstvene Srbije, Nove Srbije i DSS-a, kao i poslanici LDP. Poslanici SRS ukazali su da su krediti štetni po građane Srbije, a poslanik te stranke Veroljub Arsić smatra da vlast nema tehničku dokumentaciju za realizaciju predviđenih projekata.
Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, poručio je da će ta stranka glasati za ratifikaciju 11 zakonskih predloga o potvrđivanju više međunarodnih sporazuma, ali je dodao da je te sporazume trebalo ratifikovati ranije, jer je prošlo dosta vremena od njihovog potpisivanja.
Jovanović je zatražio izjašnjenje ustavnog suda Srbije o vrednosti NIS-a i o Sporazumu o gasnom aranžmanu s Ruskom Federacijom.
– Mi oslobađamo ruskog partnera poreza na dodatnu vrednost do pune isplativosti posla u koji i mi i oni ulazimo. Mislim da je to diskriminacija naših građana i po ta dva osnova ćemo tražiti da reaguje Ustavni sud – rekao je Jovanović.