Većina opozicionara protiv bojkota parlamenta

I dok građani na društvenim mrežama podržavaju Pajtića, ocenjujući da opozicija mora najpre da se izbori za slobodu, pa tek onda za vlast, reakcije opozicionih poslanika su sasvim drugačije. Većina njih smatra da bojkot nema smisla ukoliko u njemu ne učestvuje kompletna opozicija i ukoliko ne postoji neko drugo rešenje.

Najglasniji u osudi Pajtićevog stava o bojkotu parlamenta bio je Zoran Živković, poslanik i lider Nove stranke. „Neki bivši, koje nisi ni motkom mogao da isteraš iz fotelje, makar bila i pokrajinska, koji su bili kohabitaciona vlast sa AV, danas mudruju o bojkotu parlamenta i izbora. Šta se promenilo u poslednjih par godina? Zašto tada nisu bojkotovali? Zbog građana ili zbog fotelja“, upitao je na svom Tviter nalogu Zoran Živković, lider Nove stranke, dok Dejan Nikolić, potpredsednik Demokratske stranke, kaže za Danas da Pajtićevoj ideji o bojkotu parlamenta fale bar dve stvari, a to je saglasnost svih opozicionih stranaka, osim provladine SRS i šta bi opozicija radila nakon izlaska iz parlamenta.

Nikolić kaže da bi opozicija morala da zna koji je to drugi korak koji bi usledio nakon izlaska iz parlamenta, a koji bi trebalo da dovede do vanrednih parlamentarnih izbora u fer i demokratskim uslovima. „Ako se u vezi sa tim dogovorimo unutar opozicije, o izlasku onda treba ozbiljno razmisliti. Do tada, borićemo se i u nedemokratskim uslovima, po kojima trenutno funkcioniše parlament, jer to dugujemo građanima koji su nas u skupštinu poslali“, zaključuje Nikolić.

Pojedini poslanici podsećaju da je u parlamentu do sada bilo nekih sporadičnih pokušaja bojkota, bar ponekih sednica skupštine, ali da ni tada sve opozicione stranke nisu bile saglasne. Ana Stevanović, potpredsednica i poslanica Pokreta Dosta je bilo, podseća da je DJB više puta predlagao bojkot sednica koje su zakazivane u roku manjem od 24 sata, i kada je vlast opstruisala amandmanima, ali i tada par opozicionih opcija nije želeo da učestvuje.

„Izlazak iz parlamenta imao bi smisla kada bi kompletna opozicija bojkotovala, kako u parlamentu tako i u lokalnim skupštinama i Skupštini grada Beograda. Jedino takva vrsta bojkota ima smisla“, smatra Stevanovićeva, dok njen bivši stranački kolega, a danas poslanik poslaničke grupe Slobodni poslanici Vladimir Đurić smatra da neproduktivne rasprave i performansi poput onih – „bravo amandmani vladajuće većine“, takođe unižavaju parlament.

On smatra da bojkot Skupštine sam za sebe, ako nije propraćen nekom širom kampanjom, neće doneti ništa, osim kratkotrajnog tapšanja po ramenu. Đurić primećuje da ni oko samog bojkota nema jedinstva, niti predloga šta dalje ako se krene u bojkot i ističe da je opoziciji pre svega potreban kvalitetan program koji bi se promovisao i kroz parlament i van njega.

„Da je bojkot i napuštanje parlamenta dobra ideja, na vlasti bi sada već bile i albanska i crnogorska opozicija, koje su to učinile, ali nisu uspele da uzdrmaju nedemokratsku vlast. Ovo je 21. vek – metode borbe opozicije za demokratiju i slobodu se vode na nekim drugim poljima, a ne samo na ulici, u masovnim protestima, pogotovo ne u uslovima sveopšte ekonomske i socijalne krize i apatije ljudi. Mi u parlamentu posmatramo kako poslanici SNS-a panično reaguju čim vide da mi iz različitih opozicionih stranaka jedni druge podržavamo i da zajedno kritikujemo vlast na istim temama i pitanjima. Vučićev režim se boji udruživanja opozicije“, smatra Dijana Vukomanović, poslanica Narodne stranke, a njen stranački kolega Miroslav Aleksić mišljenja je da je davno trebalo napustiti parlament kako bi se time pokazalo da opozicija ne želi da učestvuje u urušavanju najvišeg zakonodavnog tela.

On, međutim, smatra da izlazak ima smisla samo ako to prihvate svi opozicioni poslanici, ne računajući LDP i SRS, jer su oni produžena ruka vlasti. „Daljim ostankom u parlamentu opozicija će nastaviti da daje legitimitet vlastima za sve pogrešne odluke koje donose, bez mogućnosti da u demokratskom procesu utiče na donošenje istih. Vlast je od parlamenta svesno napravila rijaliti, a u tome ne treba učestvovati, već krenuti među narod kako bi u nedostatku medijskog prostora u direktnom razgovoru sa ljudima ukazali na potpuni slom države, društva, institucija pod vlašću SNS“, zaključuje Aleksić .

Za razliku od Aleksića, lider Dveri Boško Obradović smatra da skupština, iako je puna opstrukcija, i dalje predstavlja jedino mesto gde opozicija može da iznese svoj stav. „Ne vidim šta bismo dobili ako bismo i taj prostor napustili, posebno ako nemamo jasan plan šta da radimo van parlamenta“, zaključuje Boško Obradović.