Većina opozicionih poslaničkih grupa glasaće protiv budžeta

Poslanička grupa Ujedinjeni navela je jedan od razloga taj što inflacija u Srbiji i dalje divlja, a poskupljenja su galopirajuća, tako da najavljeno povećanje plata i penzija neće moći da amortizuje galopirajuću inflaciju.

„Hrane će biti, ali pitanje je da li će građani moći da je kupe“, rekla je Marinika Tepić, šefica poslaničkog kluba Ujedinjeni, na koferenciji za novinare u parlamentu.

Ona je ukazala i na činjenicu da je energetska kriza i dalje u zamahu, a da su podaci o stanju u Elektroprivredi Srbije gori nego pre dve godina, kada je opozicija upozoravala na to.

„Sada plaćaju norveške konsultante 1,5 miliona evra da im kažo ono što smo mi govorili, rekla je Tepićeva i dodala da je zbog lošeg rukovođenja EPS, svako domaćinstvo protekle godine platilo 750 evra, a da će se u narednoj zadužiti za dodatnih 500, da bi se pokrila šteta lošeg upravljanja tim javnim preduzećem.“

Prema njenim rečima, državna kasa je prazna i vlast se dodatno zadužuje, pa će za novi budžet biti podignuti dodatni krediti u visini od 7,8 milijardi evra. Samo kamate za prekomerna zaduženja su 147 milijardi dinara. To je kompletan godišnji budžet namenjen za najranjivije kategorije društva, navela je Tepićeva, napominjući i da će 80 odsto ukupnog budžeta za privredu biti usmereno stranim investitorima.

Poslanička grupa Nada smatra da je budžet koncipiran kao potrošački, sa predviđenim velikim deficitom i subvencijama gubitaškim javnim preduzećima, a bez značajnijeg ulaganja u ključne oblasti kao što su poljoprivreda i podrška domaćoj privredi.

„Praksa Vlade Srbije da se troši mnogo više nego što se prihoduje dovodi do novog zaduživanja države i građana, a taj deficit nije usmeren na jačanje privrede, već uglavnom na popunjavanje ogromnih gubitaka javnih preduzeća poput EPS i Srbijagasa“, ističe Dejan Šulkić, poslanik i potpredsednik Nove DSS.

On smatra da se novcem građana zbog nesposobnog rukovodstva ovih preduzeća subvencioniše energetski sektor sa čak 35 milijardi dinara, a taj bi novac mogao da bude uložen u poljoprivredu i proizvodunju hrane, koja je zbog sitacije u Ukrajini postala od ključne važnosti za stabilnost države i zbog sve većih cena atraktivna za izvoz.

Šulkić ocenjuje i da se iz predloga budžeta vidi da će biti nastavljena praksa pomoći stranim investitorima, umesto domaćim.
Vojislav Mihailović, poslanik i lider POKS-a smatra daa bi budžetom trebalo da budu opredeljena veća izdvajanja za vojsku, i to ne samo za modernizaciju naoružanja već i za dodatna ulaganja u vojni kadar, jer je činjenica da mnogo školovanih oficira napušta vojsku, što slabi odbrambene kapicitete zemljia.

„Osim u aktivne vojnike, država bi morala da podrži i ratne veterane, borce i vojne invalide koji su za ovu zemlju bili spremni da daju sve što imaju, svoje zdravlje i život, a sada su postali socijalni slučajevi“, rekao je Mihailović.

I stranka Zavetnici neće podržati predloženi budžet za 2023. godinu jer se njime, kako navode, iznova potvrđuje neodgovorna i rasipnička politika aktuelne vlasti.

Zavetnici smatraju da je neprihvatljivo da se u trenucima ozbiljne ekonomske, energetske i socijalne krize budžetska sredstva troše na krajnje neprimeren i nenamenski način, na realizaciju projekata koji nisu od strateške važnosti za očuvanje ekonomske stabilnosti države i za dobrobit građana. Zavetnike interesuju zašto se u trenucima krize izdvaja novac za modernizaciju i kupovinu tehnološke opreme za javna preduzeća, dok se za najvažnija pitanja poput poljoprivrede, nataliteta i podrške mladim porodicama ponovo izdvajaju nedovoljna sredstva.

„Postavljamo pitanje Vladi zašto se svega četiri odsto budžeta predviđa za poljoprivredu, koja učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa 10 odsto“, ističu Zavetnici i dodaju da će ta stranka tokom rasprave u skupštini tražiti da se predloženi budžet uskladi s realnim potrebama i mogućnostima države i da se iznos budžetskih sredstava preusmeri u pomoć domaćoj privredi i poljoprivredi i u finansiranje onih projekata koji su „od suštinske važnosti za očuvanje ekonomske i socijalne stabilnosti građana“.