„Večna vatra“ pokazuje rusku meku moć

To se može zaključiti po tumačenjima iz diplomatsko-bezbednosnih krugova, kao i po vremenskom rasporedu događaja, te njegovim učesnicima u Moskvi i u Beogradu.

Paljenje „večne vatre“ bilo je planirano još za 28. oktobar, kada je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov trebalo da poseti Beograd.

Tada je bio bliži datum oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, 20. oktobar, nego sada u utorak, kada je Lavrov posetio Srbiju.

Pored jasne simbolike, koja se odnosi na sećanje na zajedničku borbu sovjetskih vojnika i srpskih, odnosno jugoslovenskih partizana, protiv nacizma i fašizma, takav gest Moskve ima i vrlo jaku političku dimenziju.

Lavrov i Vučić su, podsetimo, zajedno prisustvovali „paljenju plamena“ kod spomenika Večna vatra na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda.

Istovremeno je preko video-bima pušten i snimak sa sličnog događaja koji se odigrao u ponedeljak u Moskvi.

Plamen je u Beograd „donet“ bakljom u avionu ruskog Ministarstva odbrane.

Smatra se da nije slučajnost što je ceremoniju u Moskvi predvodio  baš Sergej Nariškin, predsednik Ruskog istorijskog društva i direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije.

U tom kontekstu, ističu da je Nariškin „odličan poznavalac Srbije i Zapadnog Balkana“, te da je i pisao predgovore za pojedine knjige srpskih pisaca koje su prevođene na ruski jezik.

„Nariškin veoma dobro poznaje situaciju u Srbiji a i šire u ovom regionu. Po pravilu, od dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina na vlast ljudi koji se intenzivno bave Srbijom su predstavnici struktura bezbednosti, recimo, pre Nariškina za to je bio zadužen Sergej Šojgu, a pre njega Dmitrij Rogozin. Kremlj primenjuje navedenu praksu jer smatra Srbiju i Zapadni Balkan spoljnim bedemom svoje odbrane, odnosno veruje da ako izgubi uticaj na tom prostoru, moraće da se još više sa Zapadom nadmeće za svoje neposredno susedstvo, uključujući Moldaviju i Ukrajinu“, precizira izvor Danasa.

Pored Nariškina ceremoniji u ponedeljak su prisustvovali i načelnik Glavnog vojnopolitičkog direktorata Oružanih snaga Rusije general-pukovnik Andrej Kartapolov, šef Rosotrudničestva Jevgenij Primakov, direktor Četvrtog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Jurij Pilipson i specijalni izaslanik predsednika za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj.

Primakov se odnedavno nalazi na čelu organizacije Ruska saradnja, pod čijom nadležnošću su ruski kulturni centri zaduženi za širenje „meke moći“.

Našoj javnosti je poznat i kao unuk ruskog premijera Jevgenija Primakova, koji je okrenuo avion i otkazao posetu SAD kada je počelo NATO bombardovanje SRJ.

Takođe je nedavno bio tema političkih sukoba u Srbiji, kada je preneto da je dolazio da intervjuiše Aleksandra Vučića i da ga navodno pita da napravi prelaznu vladu sa opozicionom grupacijom Savez za Srbiju koja se u međuvremenu raspala.

Njegova pojava na video-bimu se tumači porukom Vučiću da eventualnu ličnu netrpeljivost mora da ostavi po strani.

Kako objašnjava jedan diplomata za Danas „Rusija, za razliku od Evropske unije, ne može ili neće konkretnije da pomogne Srbiji donacijama za zdravstvo, infrastrukturu, ili razvoj lokalnih samouprava, pa onda simboličkim gestovima, poput paljenja Večne vatre i izgradnje spomenika, pokazuje da, ipak, nešto konkretno čini“.

Prema dostupnim informacijama, inicijator izgradnje spomen-obeležja Večna vatra na Groblju oslobodilaca Beograda na kome piše: „Niko nije zaboravljen, ništa nije zaboravljeno“, jeste Ruski dom u Beogradu.

Autor spomenika je ruski akademik Andrej Tirtišnjiko Lavrov je u svom obraćanju podsetio na „bratstvo po oružju“ ruskog i srpskog naroda, a Vučić je kazao da će nas „Večna vatra podsećati da nemamo pravo na zaborav“.

Otvaranje ambasade u Zagrebu

Sergej Lavrov je juče u okviru svoje balkanske „mini-turneje“ posetio i Hrvatsku (u Beograd je prekjuče doputovao iz Sarajeva i zadržao se jedan dan). Kako je preneo portal N1, Lavrov je razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem u Zagrebu, gde je svečano otvorena nova zgrada ambasade Rusije. U saopštenju iz kabineta Plenkovića, koji je u sredu prvi put izašao u javnost nakon izolacije zbog korona virusa, navodi se da je razgovor potvrdio dobre odnose i privrednu saradnju Hrvatske i Rusije.